244 модда: Ўзбекистонда интернет-эктремистларга 5 йилдан 8 йилгача қамоқ жазоси қўлланади

Содержание

Ўзбекистонда интернет-эктремистларга 5 йилдан 8 йилгача қамоқ жазоси қўлланади

Ўзбекистон президенти Ислом Каримов Ўзбекистон республикасининг айрим қонун ҳужжатларига ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш тўғрисидаги қонуни имзолади. Бу қонун Қонунчилик палатаси томонидан 2016 йил 30 мартда қабул қилинган, Сенат томонидан 2016 йил 31 мартда маъқулланган. Ҳужжат матни «Халқ сўзи» газетасида чоп этилган. Ҳужжат эълон қилинган кунидан бошлаб кучга кирган.

Унга кўра, Ўзбекистон республикасининг Жиноят Кодексининг Олтинчи бўлим (Жамоат хавфсизлиги ва жамоат тартибига қарши жиноятлар), 17-боб (Жамоат хавфсизлигига қарши жиноятлар), 244-1-моддасига (Жамоат хавфсизлиги ва жамоат тартибига таҳдид соладиган материаллар тайёрлаш ёки тарқатиш) ўзгартиришлар киритилган.

Модда номидаги «тайёрлаш ёки тарқатиш» деган сўзлар «тайёрлаш, сақлаш, тарқатиш ёки намойиш этиш» деган сўзлар билан алмаштирилган.

Биринчи қисмнинг диспозициясидаги «шундай ҳаракатлар учун маъмурий жазо қўлланилганидан кейин содир этилган бўлса» деган сўзлар «шунингдек диний-экстремистик, террорчилик ташкилотларининг атрибутларини ёки рамзий белгиларини тарқатиш ёхуд намойиш этиш мақсадида тайёрлаш, сақлаш» деган сўзлар билан алмаштирилган.

Иккинчи қисмнинг диспозицияси «шунингдек диний-экстремистик, террорчилик ташкилотларининг атрибутларини ёки рамзий белгиларини тарқатиш ёхуд намойиш этиш» деган сўзлар билан тўлдирилган.

Учинчи қисми диспозициясининг «в» банди қуйидаги мазмундаги «в» ва «г» бандлар билан алмаштирилган:
«в) диний ташкилотлардан, шунингдек чет эл давлатлари, ташкилотлари ва фуқароларидан олинган молиявий ёки бошқа моддий ёрдамдан фойдаланиб;
г) оммавий ахборот воситаларидан ёхуд телекоммуникация тармоқларидан, шунингдек Интернет жаҳон ­ахборот тармоғидан фойдаланиб содир этилган бўлса»;

Жиноят Кодексида бундай жиноятлар учун беш йилдан саккиз йилгача озодликдан маҳрум қилиш жазоси қўлланади.

Модда қисмларининг ўзгартиришларгача кўриниши:

244-1-модда: Диний экстремизм, сепаратизм ва ақидапарастлик ғоялари билан йўғрилган, қирғин солишга ёки фуқароларни зўрлик билан кўчириб юборишга даъват этадиган ёхуд аҳоли орасида ваҳима чиқаришга қаратилган маълумотлар ва материалларни ҳар қандай шаклда тарқатиш, худди, шунингдек, фуқаролар тотувлигини бузиш, туҳматона, вазиятни беқарорлаштирувчи уйдирмалар тарқатиш ҳамда жамиятда қарор топган хулқ-атвор қоидаларига ва жамоат хавфсизлигига қарши қаратилган бошқа қилмишларни содир этиш мақсадида диндан фойдаланиш;

244-2-модда: Диний экстремистик, сепаратистик, фундаменталистик ёки бошқа тақиқланган ташкилотлар тузиш, уларга раҳбарлик қилиш, уларда иштирок этиш;

244-3-модда: Диний мазмундаги материалларни тар­қатиш мақсадида қонунга хилоф равишда тайёрлаш, сақлаш, Ўзбекистон Республикаси ҳудудига олиб кириш ёки тарқатишда айбдор бўлган шахслар юқорида таъкидланганидек Ўзбекистон Республикасининг Жиноят кодексига асосан жавобгарликка тортиладилар.

Ўзбекистон Республикасининг Жиноят, Жиноят-процессуал ва Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодексларига ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш ҳақида

Иллюстратив фото

Ўзбекистон Республикасининг Қонуни

Қонунчилик палатаси томонидан 2018 йил 26 июнда қабул қилинган
Сенат томонидан 2018 йил 28 июнда маъқулланган

1-модда. Ўзбекистон Республикасининг 1994 йил 22 сентябрда қабул қилинган 2012–ХII-сонли Қонуни билан тасдиқланган Ўзбекистон Республикасининг Жиноят кодексига (Ўзбекистон Республикаси Олий Кенгашининг Ахборотномаси, 1995 йил, № 1, 3-модда; Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Ахборотномаси, 1996 йил, № 9, 144-модда; 1997 йил, № 2, 56-модда, № 9, 241-модда; 1998 йил, № 5–6, 102-модда, № 9, 181-модда; 1999 йил, № 1, 20-модда, № 5, 124-модда, № 9, 229-модда; 2000 йил, № 5–6, 153-модда; 2001 йил, № 1–2, 23-модда, № 9–10, 165-модда; 2002 йил, № 9, 165-модда; 2003 йил, № 1, 8-модда, № 9–10, 149-модда; 2004 йил, № 1–2, 18-модда, № 9, 171-модда; Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси палаталарининг Ахборотномаси, 2005 йил, № 9, 314-модда, № 12, 417, 418-моддалар; 2006 йил, № 6, 261-модда, № 12, 656-модда; 2007 йил, № 4, 158, 166-моддалар, № 6, 248-модда, № 9, 416, 422-моддалар, № 12, 607-модда; 2008 йил, № 4, 187, 188, 189-моддалар, № 7, 352-модда, № 9, 485, 487, 488-моддалар, № 12, 640, 641-моддалар; 2009 йил, № 1, 1-модда, № 4, 128-модда, № 9, 329, 334, 335, 337-моддалар, № 12, 470-модда; 2010 йил, № 5, 176, 179-моддалар, № 9, 341-модда, № 12, 471, 477-моддалар; 2011 йил, № 1, 1-модда; 2012 йил, № 4, 108-модда, № 9/1, 242-модда, № 12, 336-модда; 2013 йил, № 4, 98-модда, № 10, 263-модда; 2014 йил, № 1, 2-модда, № 5, 130-модда, № 9, 244-модда, № 12, 343-модда; 2015 йил, № 6, 228-модда, № 8, 310, 312-моддалар, № 12, 452-модда; 2016 йил, № 4, 125-модда, № 9, 276-модда, № 12, 383, 385-моддалар; 2017 йил, № 3, 47-модда, № 6, 300-модда, № 9, 506, 510-моддалар; 2018 йил, № 1, 4-модда, № 4, 224-модда) қуйидаги ўзгартишлар киритилсин:

1) 64-модданинг:
биринчи қисми
қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
“Агар жиноят содир этилган кундан бошлаб қуйидаги муддатлар:

а) ижтимоий хавфи катта бўлмаган жиноят содир этилган кундан бошлаб — икки йил;
б) унча оғир бўлмаган жиноят содир этилган кундан бошлаб — тўрт йил;
в) оғир жиноят содир этилган кундан бошлаб — саккиз йил;
г) ўта оғир жиноят содир этилган кундан бошлаб —
ўн тўрт йил ўтган бўлса, шахс жавобгарликдан озод қилинади”;

бешинчи қисми қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
“Агар ижтимоий хавфи катта бўлмаган ёки унча оғир бўлмаган жиноят содир этилган кундан бошлаб ўн йил, оғир ёки ўта оғир жиноят содир этилган кундан бошлаб йигирма беш йил ўтган бўлса, шахс жавобгарликка тортилиши мумкин эмас”;

еттинчи қисми

қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
“Ушбу моддада назарда тутилган муддатлар ушбу Кодекснинг 150–157-моддаларида, 158-моддасининг биринчи қисмида, 159-моддасининг учинчи ва тўртинчи қисмларида, 160, 161 ва 2442-моддаларида назарда тутилган жиноятларни содир этган шахсларга нисбатан қўлланилмайди”;
2) 69-модданинг олтинчи қисми қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
“Ушбу моддада назарда тутилган муддатлар ушбу Кодекснинг 150–157-моддаларида, 158-моддасининг биринчи қисмида, 159-моддасининг учинчи ва тўртинчи қисмларида, 160, 161 ва 2442-моддаларида назарда тутилган жиноятлар учун ҳукм қилинган шахсларга нисбатан қўлланилмайди”;
3) 241(1)-модданинг матни қуйидаги таҳрирда баён этилсин:

“Жиноятлар тўғрисидаги аризалар, хабарлар ва бошқа маълумотларни қабул қилиш, рўйхатдан ўтказиш ёки кўриб чиқиш хизмат вазифаларига кирадиган мансабдор шахснинг жиноятни ҳисобга олишдан қасддан яшириши, —

икки йилдан уч йилгача ахлоқ тузатиш ишлари ёки муайян ҳуқуқдан маҳрум қилиб, уч йилдан беш йилгача озодликни чеклаш ёхуд уч йилдан беш йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади.

Ўша қилмиш:
а) такроран содир этилган бўлса;
б) бир гуруҳ шахслар томонидан содир этилган бўлса;
в) оғир оқибатларга сабаб бўлса, —
муайян ҳуқуқдан маҳрум қилиб, беш йилдан етти йилгача озодликдан маҳрум қилиш билан жазоланади”.

2-модда. Ўзбекистон Республикасининг 1994 йил 22 сентябрда қабул қилинган 2013–ХII-сонли Қонуни билан тасдиқланган Ўзбекистон Республикасининг Жиноят-процессуал кодексига (Ўзбекистон Республикаси Олий Кенгашининг Ахборотномаси, 1995 йил, № 2, 5-модда; Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Ахборотномаси, 1995 йил, № 12, 269-модда; 1997 йил, № 2, 56-модда, № 9, 241-модда; 1998 йил, № 5–6, 102-модда, № 9, 181-модда; 1999 йил, № 1, 20-модда, № 5, 124-модда, № 9, 229-модда; 2000 йил, № 5–6, 153-модда, № 7–8, 217-модда; 2001 йил, № 1–2, 11, 23-моддалар, № 9–10, 165, 182-моддалар; 2002 йил, № 9, 165-модда; 2003 йил, № 5, 67-модда; 2004 йил, № 1–2, 18-модда, № 9, 171-модда; Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси палаталарининг Ахборотномаси, 2005 йил, № 12, 418-модда; 2006 йил, № 6, 261-модда; 2007 йил, № 4, 166-модда, № 6, 248, 249-моддалар, № 9, 422-модда, № 12, 594, 595, 607-моддалар; 2008 йил, № 4, 177, 187-моддалар, № 9, 482, 484, 487-моддалар, № 12, 636, 641-моддалар; 2009 йил, № 1, 1-модда, № 4, 136-модда, № 9, 335-модда, № 12, 469, 470-моддалар; 2010 йил, № 6, 231-модда, № 9, 334, 336, 337, 342-моддалар, № 12, 477-модда; 2011 йил, № 4, 103, 104-моддалар, № 9, 252-модда, № 12/2, 363-модда; 2012 йил, № 1, 3-модда, № 9/2, 244-модда, № 12, 336-модда; 2014 йил, № 9, 244-модда; 2015 йил, № 8, 310, 312-моддалар, № 12, 452-модда; 2016 йил, № 4, 125-модда, № 9, 276-модда, № 12, 385-модда; 2017 йил, № 3, 47-модда, № 6, 300-модда, № 9, 510-модда; 2018 йил, № 1, 1-модда, № 4, 224-модда) қуйидаги ўзгартиш ва қўшимча киритилсин:

1) 187(7)-модданинг матни қуйидаги таҳрирда баён этилсин:

“Тафтиш ўтказиш муддати ўттиз календарь кундан иборатдир.

Зарур бўлган тақдирда, текширилаётган субъектнинг ҳужжатлари ҳажми, фаолиятининг тури ва кўламлари ҳисобга олинган ҳолда, тафтиш муддати молия-хўжалик фаолиятининг тафтишини ўтказувчи шахснинг асослантирилган илтимосномаси бўйича суриштирувчининг, терговчининг, прокурорнинг қарори билан Ўзбекистон Республикаси Бош прокурорининг ёки унинг ўринбосарининг розилигига кўра ёхуд суднинг ажрими билан:

тадбиркорлик субъектларига нисбатан ўттиз календарь кунга;

давлат органлари ва ташкилотларига, шунингдек устав фондидаги (устав капиталидаги) давлат улуши 50 фоиз ва ундан ортиқ миқдорда бўлган хўжалик юритувчи субъектларга нисбатан суриштирувнинг, дастлабки терговнинг ва суд мажлисида жиноят ишини муҳокама қилишнинг ушбу Кодексда белгиланган муддатларидан ошмайдиган муддатга узайтирилиши мумкин”;

2) 331-модда қуйидаги мазмундаги бешинчи қисм билан тўлдирилсин:

“Тадбиркорлик фаолияти билан боғлиқ бўлган фактлар бўйича тадбиркорлик субъектига нисбатан жиноят ишини қўзғатишга фақат Қорақалпоғистон Республикаси прокурорининг, вилоятлар ва Тошкент шаҳар прокурорларининг розилиги билан ёхуд Ўзбекистон Республикаси Бош прокурори ёки унинг ўринбосарининг розилиги билан йўл қўйилади”.

3-модда. Ўзбекистон Республикасининг 1994 йил 22 сентябрда қабул қилинган 2015–ХII-сонли Қонуни билан тасдиқланган Ўзбекистон Республикасининг Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодексига (Ўзбекистон Республикаси Олий Кенгашининг Ахборотномаси, 1995 йил, № 3, 6-модда; Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Ахборотномаси, 1995 йил, № 9, 193-модда, № 12, 269-модда; 1996 йил, № 5–6, 69-модда, № 9, 144-модда; 1997 йил, № 2, 56-модда, № 4–5, 126-модда, № 9, 241-модда; 1998 йил, № 3, 38-модда, № 5–6, 102-модда, № 9, 181-модда; 1999 йил, № 1, 20-модда, № 5, 124-модда, № 9, 229-модда; 2000 йил, № 5–6, 153-модда, № 7–8, 217-модда; 2001 йил, № 1–2, 23-модда, № 9–10, 165, 182-моддалар; 2002 йил, № 1, 20-модда, № 9, 165-модда; 2003 йил, № 1, 8-модда, № 5, 67-модда, № 9–10, 149-модда; 2004 йил, № 1–2, 18-модда, № 5, 90-модда, № 9, 171-модда; 2005 йил, № 1, 18-модда; Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси палаталарининг Ахборотномаси, 2005 йил, № 9, 312-модда, № 12, 413, 417, 418-моддалар; 2006 йил, № 6, 261-модда, № 9, 498-модда, № 10, 536-модда, № 12, 656, 659-моддалар; 2007 йил, № 4, 158, 159, 164, 165-моддалар, № 9, 416, 421-моддалар, № 12, 596, 604, 607-моддалар; 2008 йил, № 4, 181, 189, 192-моддалар, № 9, 486, 488-моддалар, № 12, 640, 641-моддалар; 2009 йил, № 1, 1-модда, № 9, 334, 335, 337-моддалар, № 10, 380-модда, № 12, 462, 468, 470, 472, 474-моддалар; 2010 йил, № 5, 175, 179-моддалар, № 6, 231-модда, № 9, 335, 339, 341-моддалар, № 10, 380-модда, № 12, 468, 473, 474-моддалар; 2011 йил, № 1, 1-модда, № 4, 104, 105-моддалар, № 9, 247, 252-моддалар, № 12/2, 365-модда; 2012 йил, № 4, 108-модда, № 9/1, 242-модда, № 12, 336-модда; 2013 йил, № 4, 98-модда, № 10, 263-модда; 2014 йил, № 1, 2-модда, № 5, 130-модда, № 9, 244-модда, № 12, 341, 343-моддалар; 2015 йил, № 6, 228-модда, № 8, 310, 312-моддалар, № 12, 452-модда; 2016 йил, № 1, 2-модда, № 4, 125-модда, № 9, 276-модда, № 12, 383, 385-моддалар; 2017 йил, № 4, 137-модда, № 6, 300-модда, № 9, 510-модда, № 10, 605-модда; 2018 йил, № 1, 1, 4-моддалар, № 4, 224-модда) қуйидаги қўшимча ва ўзгартишлар киритилсин:

1) 72-модданинг учинчи қисми қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
“Сув қудуқларини қазишнинг белгиланган қоидаларини ва технологиясини бузиш (бундан жисмоний шахсларнинг ўз эҳтиёжлари учун, шу жумладан томорқа ер участкаларини суғориш учун ер ости сувларини якка тартибда олишга мўлжалланган қудуқларни қазиш ҳоллари мустасно), ишлатилаётган ва кузатув қудуқларини йўқ қилиб юбориш ёки шикастлантириш, сув ўзи чиқадиган қудуқларни уларни тартибга соладиган қурилмалар билан жиҳозлашга, шунингдек ишлатишга яроқсиз қудуқларни консервациялашга ёки йўқ қилишга доир чораларни кўрмаслик, сифатли ер ости сувлари ҳосил бўладиган теграда ер ости сувлари ифлосланишининг ёки сифати ёмонлашишининг манбаи бўлиб қолиши мумкин бўлган саноат, қишлоқ хўжалиги иншоотларини ва бошқа объектларни жойлаштириш, —
фуқароларга энг кам иш ҳақининг икки бараваридан беш бараваригача, мансабдор шахсларга эса —
беш бараваридан етти бараваригача миқдорда жарима солишга сабаб бўлади”;

2) 74-модда:
биринчи қисмидаги
“ер ости сувли қатламлари” деган сўзлар чиқариб ташлансин;
қуйидаги мазмундаги тўртинчи ва бешинчи қисмлар билан тўлдирилсин:
“Ер ости сувли қатламларидан олинадиган сувданфойдаланиш ва сув истеъмоли қоидаларини, ер ости сувли қатламларидан сув олиш лимитларини бузиш, ер ости сувларидан ўзбошимчалик билан сув олиш, бундан жисмоний шахсларнинг ўз эҳтиёжлари, шу жумладан томорқа ер участкаларини суғориш учун сувдан умумий фойдаланиши мустасно, —
фуқароларга энг кам иш ҳақининг икки бараваридан беш бараваригача, мансабдор шахсларга эса — беш бараваридан етти бараваригача миқдорда жарима солишга сабаб бўлади.
Ушбу модданинг тўртинчи қисмида назарда тутилган ҳуқуқбузарлик маъмурий жазо чораси қўлланилганидан кейин бир йил давомида такрор содир этилган бўлса, —
фуқароларга энг кам иш ҳақининг беш бараваридан етти бараваригача, мансабдор шахсларга эса — етти бараваридан ўн бараваригача миқдорда жарима солишга сабаб бўлади”;

3) 126-модда:
номи қуйидаги таҳрирда баён этилсин:

“126-модда. Кўзгусимон ва (ёки) туси ўзгартирилган (қорайтирилган) ойнали, шунингдек теварак-атрофни кўришни чеклайдиган қопламали транспорт воситаларидан фойдаланиш”;

биринчи қисмининг диспозицияси қуйидаги таҳрирда баён этилсин:

“Техник регламентга мувофиқ бўлмаган кўзгусимон ва (ёки) туси ўзгартирилган (қорайтирилган) ойнали транспорт воситаларидан, худди шунингдек ҳайдовчининг ўрнидан теварак-атрофни кўришни чеклайдиган қўшимча нарсалар ўрнатилган ёки қопламалар суртилган транспорт воситаларидан фойдаланиш”;
4) 152-модданинг биринчи қисмидаги “давлат стандартлари” деган сўзлар “техник регламентлари ёки давлат стандартлари” деган сўзлар билан алмаштирилсин;
5) 153-модданинг номидаги ва диспозициясидаги “тармоқ” деган сўз чиқариб ташлансин;
6) 173-модданинг номидаги ва диспозициясидаги “Стандарт талабларига ёки техник шартларга” деган сўзлар “Техник регламентларга” деган сўзлар билан алмаштирилсин;
7) 212-модда:
номи
қуйидаги таҳрирда баён этилсин:

212-модда. Техник регламентларга ёки стандартларнинг мажбурий талабларига риоя этмаслик”;
биринчи қисмининг диспозицияси қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
“Хўжалик фаолияти субъектларининг техник регламентларга ёки стандартларнинг мажбурий талабларига риоя этмаслиги”;
учинчи қисмининг диспозициясидаги “стандартларнинг мажбурий талабларига” деган сўзлар “техник регламентларга ёки стандартларнинг мажбурий талабларига” деган сўзлар билан алмаштирилсин;
8) 214-модда:
номи
қуйидаги таҳрирда баён этилсин:

214-модда. Мажбурий сертификатлаштириш қоидаларини бузиш”;
биринчи қисмининг диспозицияси қуйидаги таҳрирда баён этилсин:
“Тайёрловчиларнинг (тадбиркорларнинг), сертификатлаштириш органларининг ва аккредитация қилинган синов лабораторияларининг (марказларининг) маҳсулотни (ишларни, хизматларни) мажбурий сертификатлаштириш қоидаларини бузиши”;

9) 219(1)-модда қуйидаги таҳрирда баён этилсин:

219(1)-модда.Рангли металларни, уларнинг парчалари ва резги-чиқитларини, шунингдек қора металл парчалари ва резги-чиқитларини тайёрлаш, олиш, улардан фойдаланиш ҳамда уларни сотиш қоидаларини бузиш
Қимматбаҳо металлар сирасига кирмайдиган рангли металларни, уларнинг парчалари ва резги-чиқитларини, шунингдек қора металл парчалари ва резги-чиқитларини тайёрлаш, олиш, улардан фойдаланиш ҳамда уларни сотиш қоидаларини бузиш, —
рангли металларни, уларнинг парчалари ва резги-чиқитларини, шунингдек қора металл парчалари ва резги-чиқитларини мусодара қилиб, фуқароларга энг кам иш ҳақининг ўн бараваридан ўн беш бараваригача, мансабдор шахсларга эса — ўн беш бараваридан эллик бараваригача миқдорда жарима солишга сабаб бўлади”;

10) 261-модданинг биринчи қисмидаги
“74-моддасининг биринчи ва учинчи қисмларида” деган сўзлар “74-моддасининг биринчи, учинчи, тўртинчи ва бешинчи қисмларида” деган сўзлар билан алмаштирилсин; 
11) 265-модда:
биринчи қисмидаги
“Стандартлаштириш, метрология ва сертификатлаштириш соҳасидаги қоидаларга риоя қилиниши устидан” деган сўзлар “Техник регламентларга, стандартлаштириш, метрология ва сертификатлаштириш соҳасидаги қоидаларга риоя қилиниши устидан” деган сўзлар билан алмаштирилсин:
иккинчи қисмининг:
биринчи хатбошисидаги
“стандартлаштириш, метрология ва сертификатлаштириш соҳасидаги қоидаларга риоя қилиниши устидан” деган сўзлар “техник регламентларга, стандартлаштириш, метрология ва сертификатлаштириш соҳасидаги қоидаларга риоя қилиниши устидан” деган сўзлар билан алмаштирилсин;
иккинчи ва учинчи хатбошиларидаги “стандартлар” деган сўз “техник регламентлар, стандартлар” деган сўзлар билан алмаштирилсин;

12) 324(3)-модда биринчи қисмининг ўзбекча матнидаги “бир ой” деган сўзлар “икки ой” деган сўзлар биланалмаштирилсин.

4-модда. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси:
ҳукумат қарорларини ушбу Қонунга мувофиқлаштирсин;
давлат бошқаруви органлари ушбу Қонунга зид бўлган ўз норматив-ҳуқуқий ҳужжатларини қайта кўриб чиқишлари ва бекор қилишларини таъминласин;
ушбу Қонуннинг ижросини, ижрочиларга етказилишини ҳамда моҳияти ва аҳамияти аҳоли ўртасида тушунтирилишини таъминласин.

5-модда. Ушбу Қонун расмий эълон қилинган кундан эътиборан кучга киради.

Ушбу Қонун 3-моддасининг 3–8, ва 11-бандлари ушбу Қонун кучга кирган кундан эътиборан уч ой ўтгач амалга киритилади.

Ўзбекистон Республикасининг Президенти   Ш. МИРЗИЁЕВ
Тошкент шаҳри, 2018 йил 20 июль
№ ЎРҚ—485

Вариант просмотра документа без iframe — Просмотр документа

Номер документа по регистрации МЮ строгое соответствие

Вид документа ЛюбойАнкетаВременная инструкцияВременное положениеВременные нормативыВременные нормыВременные правилаВременный порядокВыпискаДекларацияДоговорДополненияЗаконЗаявлениеИзмененияИзменения и дополненияИнструкцияКлассификаторКлассификацияКодексКомментарийКоммюникеКонвенцияКонституцияКонцепцияМеморандумМероприятияМетодикаМетодические рекомендацииМетодические указанияМетодическое пособиеНоменклатураНормативыНормыОбращениеОграниченияОсновные направленияОсновные принципыПактПереченьПисьмоПлан счетовПоложениеПоправкаПорядокПостановлениеПравилаПриказПриложениеПримерное положениеПримерный договорПримерный уставПринципыПрограммаПротоколРазъяснениеРазъяснительное письмоРаспоряжениеРегламентРезолюцияРекомендацииРешениеСведенияСистемаСитуацияСоглашениеСообщениеСписокСправкаСтавкиСтандартСтратегияСтруктураТелеграммаТехнические требованияТиповое положениеТиповой договорТиповой контрактТиповой проспектТиповой финансовый планТребованиеУказУказанияУсловияУставФормаХартия

Документы:
  • Все
  • действующие
  • утратившие силу
Выбор языка:
  • Русский
  • Ўзбекча
  • Оба языка
Дата документа:
  • любая дата
  • точная дата
  • период

Принявший орган: Любой Агентство «Узархив» Агентство «Узкоммунхизмат» Агентство информации и массовых коммуникаций Агентство по внешним экономическим связям Агентство по интеллектуальной собственности Агентство по развитию рынка капитала Агентство по управлению государственными активами АК Пахта Банк АКБК «Турон» Антимонопольный комитет Ассоциация дехканских и фермерских хозяйств Ассоциация ”Химпром” Банк «Замин» Верховный Совет Верховный суд Высшая аттестационная комиссия при КМ РУз Высший хозяйственный суд ГАЖК ”Узбекистон темир йуллари” Генеральная Ассамблея Организации Объединенных Наций Генеральная прокуратура Главное архивное управление при КМ РУз Главное государственное налоговое управление при КМ РУз Главное налоговое управление г. Ташкента Главное таможенное управление Государственного налогового комитета Главное управление геодезии, картографии и государственного кадастра Главное управление Государственного страхования Главное управление ЦБ РУз по г.Ташкенту Главный вычислительный центр Главный государственный санитарный врач Госавианадзор (Государственная инспекция по надзору за безопасностью полетов) Госгортехнадзор Госкомконкуренции Государственная инспекция «Саноатгеоконтехназорат» Государственная инспекция «Саноатконтехназорат» Государственная инспекция по карантину растений при КМ Государственная инспекция по надзору за качеством образования при Кабинете Министров Государственная инспекция по пожарному надзору Государственная комиссия по контролю за наркотиками Государственная комиссия по приему в образовательные учреждения Государственная комиссия по радиочастотам Государственная межведомственная комиссия по внедрению контрольно-кассовых машин Государственное патентное ведомство Государственный банк Государственный комитет ветеринарии и развития животноводства РУз Государственный комитет ветеринарии Республики Узбекистан Государственный комитет по автомобильным дорогам Государственный комитет по архитектуре и строительству Государственный комитет по геологии и минеральным ресурсам Государственный комитет по демонополизации и развитию конкуренции Государственный комитет по земельным ресурсам Государственный комитет по земельным ресурсам, геодезии, картографии и государственному кадастру Государственный комитет по инвестициям Государственный комитет по лесному хозяйству Государственный комитет по науке и технике Государственный комитет по охране природы Государственный комитет по печати Государственный комитет по приватизации, демонополизации и развитию конкуренции Государственный комитет по прогнозированию и статистике Государственный комитет по развитию туризма Государственный комитет по содействию приватизированным предприятиям и развитию конкуренции Государственный комитет по статистике Государственный комитет по управлению государственным имуществом Государственный комитет по физической культуре и спортуєє Государственный комитет по экологии и охране окружающей среды Государственный комитет промышленной безопасности Государственный комитет связи, информатизации и телекоммуникационных технологий Государственный ком Государственный комитете по лесному хозяйству Государственный налоговый комитет Государственный таможенный комитет Государственный центр тестирования при Кабинете Министров Законодательная палата Олий Мажлиса Интеграционный Комитет ЕврАзЭС Кабинет Министров Комиссия по лицензированию в сфере транспорта и связи Комитет по делам об экономической несостоятельности предприятий Комитет по демонополизации и развитию конкуренции при Министерстве финансов Комитет по координации развития науки и технологий при КМ РУз Комитет по охране Государственной границы Комитет по управлению государственными резервами Конституционный суд Межгосударственный Совет ЕврАзЭС Международная организация труда Международный фонд экологии и здоровья «Экосан» Министерство внешней торговли Министерство внешних экономических связей Министерство внешних экономических связей, инвестиций и торговли Министерство внутренних дел Министерство водного хозяйства Министерство высшего и среднего специального образования Министерство дошкольного образования Министерство занятости и трудовых отношений Министерство здравоохранения Министерство инвестиций и внешней торговли Министерство инновационного развития Министерство иностранных дел Министерство коммунального обслуживания Министерство макроэкономики и статистики Министерство народного образования Министерство обороны Министерство по делам культуры Министерство по делам культуры и спорта Министерство по развитию информационных технологий и коммуникаций Министерство по чрезвычайным ситуациям Министерство связи Министерство сельского и водного хозяйства Министерство сельского хозяйства Министерство социального обеспечения Министерство строительства Министерство транспорта Министерство труда Министерство труда и социальной защиты населения Министерство физической культуры и спорта Министерство финансов Министерство экономики Министерство экономики и промышленности Министерство экономического развития и сокращения бедности Министерство энергетики Министерство энергетики и электрификации Министерство юстиции НАК «Узбекистон хаво йуллари» Народный банк Национальная гвардия Национальная компания «Узбектуризм» Национальная палата инновационного здравоохранения Национальное агентство «Узбеккино» Национальное агентство проектного управления при Президенте Национальный банк Национальный банк внешнеэкономической деятельности Олий Мажлис Организация Объединенных Нацийјј Палата товапроизводителей и предпринимателей Пенсионный фонд Правительственная комиссия по вопросам банкротства и санации предприятий Правительственная комиссия по совершенствованию механизма расчетов и укреплению дисциплины платежей Президент Республики Узбекистан Республиканская комиссия по денежно-кредитной политике при правительстве Республики Узбекистан Республиканская комиссия по сокращению просроченной дебиторской и кредиторской задолженности УКАЗ П Республиканская фондовая биржа «Ташкент» Республиканский совет по координации деятельности контролирующих органов Республиканский фонд «Махалля» Сберегательный банк Сенат Олий Мажлиса Служба государственной безопасности Служба национальной безопасности Совет глав государств — членов ШОС Совет глав государств СНГ Совет глав правительств СНГ Совет по железнодорожному транспорту СНГ Совет Федерации профсоюзов Узбекистана Счетная палата Ташкентский городской Кенгаш народных депутатов Узавтойул (Государственно-акционерная компания) Узавтойул (Концерн) Узавтотранс Узбеклегпром Узбекнефтегаз Узбексавдо Узбекская республиканская товарно-сырьевая биржа Узбекский государственный центр стандартизации, метрологии и сертификации Узбекское агентство автомобильного и речного транспорта Узбекское агентство автомобильного транспорта Узбекское агентство по печати и информации Узбекское агентство почты и телекоммуникаций Узбекское агентство связи и информатизации Узбекское агентство стандартизации, метрологии и сертификации Узбекэнерго Узгосжелдорнадзор (Государственная инспекция по надзору за безопасностью железнодорожных перевозок) Узгоснефтегазинспекция (Государственная инспекция по контролю за использованием нефтепродуктов и газ Узгосрезерв Узгосстандарт Узгосэнергонадзор (Государственная инспекция по надзору в электроэнергетике) Узгосэнергонадзор (Государственное агентство по надзору в электроэнергетике) Узжилсбербанк Узнефтепродукт Узоптбиржеторг Узоптплодоовощ Узплодоовощвинпром Узтрансгаз Узфармсаноат Узхлебопродукт Узхлопкопром Фонд социального страхования при Кабинете Министров Республики Узбекистан Хоким г. Ташкента Хоким Ташкентской области Центр по координации и контролю за функционированием рынка ценных бумаг Центр по координации и развитию рынка ценных бумаг при Госкомконкуренции Центр профессионального образования Центр среднего специального, профессионального образования Центральная избирательная комиссия Центральный банк Центральный депозитарий ценных бумаг Экономический и Социальный Совет ООН Экономический Суд СНГ Экспертно-проверочная методическая комиссия при Центральном Госархиве

Текст в названии документа: Текст в документе:

В Узбекистане ужесточили наказание за экстремистские материалы в Интернете

Согласно изменению, внесенному в Уголовный кодекс Узбекистана на основании подписанного 26 апреля президентом Исламом Каримовым закона, в случае, если власти найдут опубликованный в СМИ, в частности, Интернете материал религиозного характера экстремистским, то его автор может быть лишен свободы на срок от 5 до 8 лет.

В Узбекистане ужесточили наказание за пропаганду экстремизма в средствах массовой информации.

Изменения, внесенные в Уголовный кодекс Узбекистана на основании подписанного 26 апреля президентом Исламом Каримовым закона, предусматривают наказание за распространение идей религиозного экстремизма.

В статью 244−1 «Изготовление, распространение и демонстрация материалов, содержащих угрозу общественной безопасности и общественному порядку» УК включено дополнение «с использованием средств массовой информации либо сетей телекоммуникаций, а также всемирной информационной сети Интернет».

Согласно опубликованному в официальной прессе закону, слова «изготовление или распространение» в части первой данной статьи, заменены словами «изготовление, хранение, распространение либо демонстрация».

В диспозиции части первой слова «совершенное после применения административного взыскания за такие же действия» заменены словами «а также изготовление, хранение с целью распространения либо демонстрации атрибутики или символики религиозно-экс­тремистских, террористических организаций»;

Кроме того, часть второй статьи 244-1 дополнена словами
«а также распространение либо демонстрация атрибутики или символики религиозно-экстремистских, террористических организаций»;

Пункт «в» части третьей данной статьи заменены пунк­тами «в» и «г» следующего содержания:

в) с использованием финансовой или иной материальной помощи, полученной от религиозных организаций, а также от иностранных государств, организаций и граждан;

г) с использованием средств массовой информации либо сетей телекоммуникаций, а также всемирной информационной сети Интернет»;

Согласно данным изменениям,в случае, если власти найдут опубликованный в СМИ, в частности, Интернете материал религиозного характера экстремистским, то его автор может быть лишен свободы на срок от 5 до 8 лет.

Стоит отметить, что статья 244-1 УК Узбекистана считается основной статьей, применяемой в отношении граждан, задержанных по религиозным мотивам.

При использовании наших материалов ссылка на сайт радио «Озодлик» обязательна

«Узбекистон республикасининг джиноят», «джиноят-процессал кодексларига хамда» «узбекистон республика» Мамурий явобгарлик то’г’рисидаги кодексига о’згартиш ва qo’шимчалар киритиш хакида

1-мод. O’zbekiston Respublikasining 1994 yil 22 senabrda qabul qilingan O’RQ – 2012 – XII-sonli Qonuni bilan tasdiqlangan O’zbekiston Respublikasining Jinoyat kodeksiga (O’zbekiston Respublikasining Jinoyat kodeksiga (O’zbekiston Respublikasining Jinoyat kodeksiga (O’zbekiston Respublikasining Jinoyat kodeksiga ) (O’zbekiston, Yahoo! O’zbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 1996 год, № 9,

144-модда; 1997 год, № 2, 56-модда, № 9, 241-модда; 1998 год, № 5–6,

102-модда, № 9, 181-модда; 1999 год, № 1, 20-модда, № 5, 124-модда, № 9, 229-модда; 2000 год, № 5–6, 153-модда; 2001 год, № 1–2, 23-модда,

№ 9–10, 165-модда; 2002 год, № 9, 165-модда; 2003 год, № 1, 8-модда,

№ 9–10, 149-модда; 2004 год, № 1–2, 18-модда, № 9, 171-модда; O‘zbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatarining Axborotnomasi, 2005 год, № 9, 314-modda, № 12, 417, 418-moddalar; 2006 год, № 6,

261-модда, № 12, 656-модда; 2007 год, № 4, 158, 166-моддалар, № 6,

248-модда, № 9, 416, 422-моддалар, № 12, 607-модда; 2008 год, № 4, 187, 188, 189-моддалар, № 7, 352-моддалар, № 9, 485, 487, 488-моддалар, № 12, 640, 641-моддалар; 2009 год, № 1, 1-модда, № 4, 128-модда, № 9, 329, 334, 335, 337-моддалар, № 12, 470-модда; 2010 год, № 5, 176, 179-моддалар,

№ 9, 341-модда, № 12, 471, 477-моддалар; 2011 год, №1, 1-модда;

2012 год, № 4, 108-модда, № 9/1, 242-модда, № 12, 336-модда; 2013 год,

№ 4, 98-модда, № 10, 263-модда; 2014 год, № 1, 2-модда, № 5, 130-модда,

№ 9, 244-модда, № 12, 343-модда; 2015 год, № 6, 228-модда, № 8, 310,

312-моддалар, № 12, 452-модда; 2016 год, № 4, 125-модда, № 9, 276-модда, № 12, 383, 385-моддалар; 2017 год, № 3, 47-модда, № 6, 300-модда, № 9, 506, 510-моддалар; 2018 год, № 1, 4-модда, № 4, 218, 224-моддалар, № 7,

430-модда, № 10, 679-модда; 2019 йил, № 1, 3, 5-моддалар, № 3, 161-модда, № 5, 259, 267-моддалар) quyidagi qo‘shimchalar kiritilsin:

1) 66 1 -moddaning birinchi qismi «141 1 -moddasining birinchi qismida (shaxsiy hayot daxlsizligini buzish)» degan so‘zlardan keyin

«141 2 -моддизининг биринчи кисмида (шаксга доир ма’лумотлар то’г’рисидаги конун худжятларини бузиш)» деган со ’злар билан то ’лдирилсин;

2) quyidagi mazmundagi 141 2 -modda bilan to‘ldirilsin:

« 141 2 -modda. Shaxsga doir ma’lumotlar to‘g‘risidagi

qonun hujjatlarini buzish

Shaxsga doir ma’lumotlarni qonunga xilof ravishda yig’ish, tizimlashtirish, saqlash, o’zgartirish, to’ldirish, ulardan foydalanish, ularni berish, tarqatish, uzatish, egasizlan’m’haqur jrakatish, ozatish, egasizlan’mhaqch jrakurish va yoiz qo’llanilganidan keyin sodir etilgan bo’lsa, –eng kam oylik ish haqining эллик бараваригача микдорда jarima yoki uch yilgacha muayyan huquqdan mahrum qilish yoxud икки yilgacha axloq tuzoladilan jaqining.

O‘sha harakatlar:

а) бир гуру шакслар томонидан олдиндан тил бириктириб содир этилган бо’лса;

b) такроран йоки ксавфли резидивист томонидан содир этилган бо’лса;

v) гааразли йоки бошкача мимо ниятларда содир этилган боальса;

г) xizmat mavqeidan foydalangan holda sodir etilgan bo‘lsa;

г) ог’ир окибатларга сабаб бо’льса, —

рус кам ойлик иш хакининг эллик бараваридан юз бараваригача микдорда ярима йоки икки йилдан уч йилгача акслок тузатиш ишлари йоки бир йилдан уч йилгача озодликни чеклаш йгакдайан махуд йил йыл »

2-мод. Узбекистон Respublikasining YIL 22 тысячу девятьсот девяносто четыре sentabrda qilingan 2013 Кабул-XII-sonli Qonuni билэн tasdiqlangan Узбекистон Respublikasining Jinoyat-protsessual kodeksiga (Узбекистон Республикаси Олий Kengashining Axborotnomasi, 1995 YIL, № 2, 5-MODDA; O» zbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 1995 год,

№ 12, 269-модда; 1997 год, № 2, 56-модда, № 9, 241-модда; 1998 год,

№ 5–6, 102-модда, № 9, 181-модда; 1999 год, № 1, 20-модда, № 5,

124-модда, № 9, 229-модда; 2000 год, № 5–6, 153-модда, № 7–8,

217-modda; 2001 год, № 1–2, 11, 23-моддалар, № 9–10, 165, 182-моддалар; 2002 год, № 9, 165-модда; 2003 год, № 5, 67-модда; 2004 год, № 1–2,

18-модда, № 9, 171-модда; O‘zbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatarining Axborotnomasi, 2005 год, № 12, 418-modda; 2006 год,

№ 6, 261-модда; 2007 год, № 4, 166-модда, № 6, 248, 249-моддалар, № 9,

422-модда, № 12, 594, 595, 607-моддалар; 2008 год, № 4, 177,

187-моддалар, № 9, 482, 484, 487-моддалар, № 12, 636, 641-моддалар;

2009 год, № 1, 1-модда, № 4, 136-модда, № 9, 335-модда, № 12, 469,

470-моддалар; 2010 год, № 6, 231-modda, № 9, 334, 336, 337, 342-moddalar,

№ 12, 477-модда; 2011 год, № 4, 103, 104-moddalar, № 9, 252-modda,

№ 12/2, 363-модда; 2012 год, № 1, 3-модда, № 9/2, 244-модда, № 12,

336-modda; 2014 год, № 9, 244-модда; 2015 год, № 8, 310, 312-моддалар,

№ 12, 452-модда; 2016 год, № 4, 125-модда, № 9, 276-модда, № 12,

385-модда; 2017 год, № 3, 47-модда, № 6, 300-модда, № 9, 506,

510-моддалар, № 10, 605-модда; 2018 год, №1, 1, 5-моддалар, №4, 218,

224-моддалар, № 7, 430, 431-моддалар, № 10, 679-модда; 2019 год, № 1, 3, 5-moddalar, № 3, 161-modda, № 5, 259, 267-moddalar) quyidagi o‘zgartish

ва qo‘shimchalar kiritilsin:

1) 38-moddaning matni quyidagi tahrirda bayon etilsin:

«Джиноят ишлари бойича суриштирув:

1) ички ишлар на органайн;

2) «Узбекистон республикаси бош прокуратураси хузуридаги иктисодий джиноятларга карши курашиш» отделение ва объединение джойлардаги боалинмаларининга;

3) «Узбекистон республикаси бош прокуратураси хузуридаги Маджбурий иджро бюросинин ва униинг джойлардаги боалинмаларининг»;

4) «Узбекистон республикаси давлат боджхона ко’митасининг ва унинг джойлардаги боалинмаларининг»;

5) «Узбекистон Республики Миллий гвардиясининг ва объединение джойлардаги больного суриштирувчилари томонидан амальга оширилади»;

2) 39 1 -moddaning birinchi qismi quyidagi mazmundagi 13-полосный bilan to‘ldirilsin:

«13) Узбекистон Республики Миллий гвардияси ва унинг джойлардаги боалинмалари — конун билан уларнинг иш юритишига берилган ишлар бойича»;

3) 345-модданинг олтинчи гисмидаги «259 1 » раками чикариб ташлансин;

4) 381 2 — модификация биринчи qismi :

1-бандидаги «250 1 -moddasi birinchi qismida (bojxona to‘g‘risidagi qonun hujjatlarini buzish bilan bog ’liq jinoyatlardan tashqari)» degan so‘zlar chiqarib tashlansin;

quyidagi mazmundagi 5-диапазонный билан to‘ldirilsin:

«5)« Узбекистан Республикаси Миллий гвардияси ва унинг джойлардаги бо’линмалари »- Джиноят кодексинин 250 1 -моддаси биринчи гисмида (боджхона то’г’рисидаги конун худжжатларино бузышлы 35) 900 — 1 моддасида назарда тутилган джиноятлар то’г’рисидаги ишлар бойича ».

3-мод. O’zbekiston Respublikasining 1994 ил 22 сентабрда qabul qilingan 2015 – XII-sonli Qonuni bilan tasdiqlangan O’zbekiston Respublikasining Ma’muriy javobgarlik to’g’risidagi kodeksiga, (Ax’zborilbeki kodeksiga, 1995, ул. 6-modda; O’zbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 1995 год, № 9, 193-modda, № 12, 269-modda; 1996 год,

№ 5–6, 69-модда, № 9, 144-модда; 1997 год, № 2, 56-модда, № 4–5,

126-модда, № 9, 241-модда; 1998 год, № 3, 38-модда, № 5–6, 102-модда,

№ 9, 181-модда; 1999 год, № 1, 20-модда, № 5, 124-модда, № 9, 229-модда; 2000 год, № 5–6, 153-модда, № 7–8, 217-модда; 2001 год, № 1–2, 23-модда,

№ 9–10, 165, 182-моддалар; 2002 год, № 1, 20-модда, № 9, 165-модда;

2003 год, № 1, 8-модда, № 5, 67-модда, № 9–10, 149-модда; 2004 год,

№ 1–2, 18-модда, № 5, 90-модда, № 9, 171-модда; 2005 год, № 1, 18-модда; O‘zbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatarining Axborotnomasi, 2005 год, № 9, 312-modda, № 12, 413, 417, 418-moddalar; 2006 год, № 6,

261-модда, № 9, 498-модда, № 10, 536-модда, № 12, 656, 659-моддалар;

2007 год, № 4, 158, 159, 164, 165-моддалар, № 9, 416, 421-моддалар, № 12, 596, 604, 607-моддалар; 2008 год, № 4, 181, 189, 192-моддалар, № 9, 486,

488-моддалар, № 12, 640, 641-моддалар; 2009 год, № 1, 1-modda, № 9, 334, 335, 337-moddalar, № 10, 380-modda, № 12, 462, 468, 470, 472,

474-моддалар; 2010 год, № 5, 175, 179-моддалар, № 6, 231-моддалар, № 9, 335, 339, 341-моддалар, № 10, 380-моддалар, № 12, 468, 473, 474-моддалар;

2011 год, № 1, 1-моддалар, № 4, 104, 105-моддалар, № 9, 247, 252-моддалар,

№ 12/2, 365-модда; 2012 год, № 4, 108-modda, № 9/1, 242-modda, № 12,

336-modda; 2013 год, № 4, 98-модда, № 10, 263-модда; 2014 год, № 1,

2-модда, № 5, 130-модда, № 9, 244-модда, № 12, 341, 343-моддалар;

2015 год, № 6, 228-модда, № 8, 310, 312-моддалар, № 12, 452-модда;

2016 год, № 1, 2-модда, № 4, 125-модда, № 9, 276-модда, № 12, 383,

385-моддалар; 2017 год, № 4, 137-modda, № 6, 300-modda, № 9, 510-modda, № 10, 605-modda; 2018 год, № 1, 1, 4, 5-моддалар, № 4, 224-модда, № 7, 430, 431, 432-моддалар, № 10, 673, 679-моддалар; 2019 yil, № 1, 1, 3, 5-moddalar, № 3, 161, 165, 166-moddalar, № 5, 259, 261, 267, 268-moddalar) quyidagi qo‘shimchalar kiritilsin:

1) quyidagi mazmundagi 46 2 -modda bilan to‘ldirilsin:

« 46 2 -modda. Shaxsga doir ma’lumotlar to‘g‘risidagi qonun hujjatlarini buzish

Shaxsga doir ma’lumotlarni qonunga xilof ravishda yig’ish, tizimlashtirish, saqlash, o‘zgartirish, to‘ldirish, ulardan foydalanish, ularni berish, tarqatish, uzatish, egasizlantirish qila yo yo

фукароларга анг кам ойлик иш хакинин уч бараваридан беш бараваригача, мансабдор шаксларга эша — беш бараваридан он бараваригача микдорда джарима солишга сабаб бо’лади »;

2) 245-модданинг биринчи гисми «46 1 » ракамидан кейин «46 2 » раками билан то’лдирилсин;

3) quyidagi mazmundagi 248 1 -modda билан to‘ldirilsin:

« 248 1 -modda.O‘zbekiston Respublikasi Milliy gvardiyasi органлари

Ushbu Kodeksning 185 1 -moddasida (bojxona to’g’risidagi qonun hujjatlarini buzish bilan bog’liq huquqbuzarliklardan tashqari) va 210 1 -moddasida nazardiztilganu ma’murlik shaxslari ma’muriy huquqbuzarlik to’g’risida bayonnoma tuzadi.

Мамурий хукукбузарлик то’г’рисидаги байоннома ко’риб чикиш учун ушбу Кодекснинг 282-моддасида белгиланган тартибда судга юборилади ».

4-мод. O‘zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi:

hukumat qarorlarini ushbu Qonunga muvofiqlashtirsin;

давлат бошкаруви органлари ушбу Конунга зид бо’лган о’з норматив-хукукий худжатларини кайта ко’риб чикишлари ва бекор qilishlarini та’минласин;

ushbu Qonunning ijrosini, ijrochilarga butkazilishini hamda mohiyati va ahamiyati aholi o‘rtasida tushuntirilishini ta’minlasin.

5-мод. Ушбу Конун расмий элон цилинган кундан этиборан кучга киради.

Ushbu Qonunning 1-moddasi, 3-moddasining 1 va 2-bandlari 2019 yil 1 oktabrdan e’tiboran amalga kiritiladi.

O‘zbekiston Respublikasining Prezidenti Sh. Мирзиёев

O’zA

TSC TDP-244 Direkt Termal Barkod Etiket Yazıcı

TDP-244, юксек перформанс сунан ве аз йер каплаян, фият / перформанс уруну оларак тасарланмиштыр. Dayanıklı, güvenilir ve hızlı TDP-244, saniyede 4 ips hız ile 4 inç genişliğinde etiket ve fiş basabilirken, piyasadaki masaüstü termal barkod yazıcılara göre eşsiz fiyat-Performans sunar.

TDP-244, dahili «ölçeklenebilir» True Type yazı tiplerini kullanabilirken, etiketler arasında gecikme olmadan hızlı «иная этикетка» çıkışı sağlayan 200 MHz 32-bit işlemciye sahiptir. Стандартный dahili Ethernet bağlantı noktası ile, TDP-244 herhangi bir ağa hızlı bir şekilde entegre edilebilir.
TTP-244CE’nin tasarımı, kağıt yüklemeyi kolay yapmayı sağlar.TTP-244CE, аз yer kaplayan kasası ile sıkışık çalışma alanlarında kolayca kullanılabilir.

  • Küçük Ofis / Home Office Posta Etiketleme
  • Depo & Varlık Yönetimi
  • Sevkiyatlarda Ürün İşaretleme
  • Dosya / Klasör Etiketleme
  • Перакенде / Satış Noktası
  • Raf Etiketileme
  • Sağlık Sektörü Numune Etiketleme
TDP-244
Yazdırma Özellikleri özünürlük 8 нокта / мм (203 DPI)
Yazdırma Hızı 102 мм (4 «) / сание
Yazdırma Genişliği 108 мм (4.25 дюймов)
Yazdırma Uzunluğu 2286 мм (90 дюймов)
Yazdırma Metodu Direkt Termal (Ribonsuz Yazdırma)
Экран / Уяры ЖК-дисплей / светодиод 1 светодиод (3 цвета: зеленый, желтый и красный)
Хафиза SDRAM 8 МБ
Flaş 4 МБ
Genişleme 4 GB’a Kadar SD Kart ile
Ribbon & Medya Kapasitesi Рибон Капаситеси
Лента Genişliği
Medya Türü Непрерывная, высечка, черная метка, веерообразная, зубчатая (внешняя намотка)
Medya Genişliği 20 ~ 112 мм (0. 78 «~ 4,4»)
Medya Kalınlığı 0,06 ~ 0,16 мм (2,36 ~ 6,3 мил)
Medya Göbek ağı 25,4 ~ 76,2 мм (1 ~ 3 дюйма)
Medya Uzunluğu 10 ~ 2,286 мм (0,39 ~ 90 дюймов)
Медиа Руло Капаситеси Внешний диаметр 127 мм (5 дюймов)
Арайюз Стандарт • USB 2.0
Сеченеклер Yok
Yazılım Desteği Yazılım Desteği SAP, Oracle, WHQL 8.1, Windows, Linux, MAC X.11, Mircosoft SQL Server, Bartender, Nice Label
Физиксель Озелликлер Бойютлар 200 мм (G) x 164 мм (Y) x 240 мм (D)
Aırlık 1,9 кг

TSC TDP-244 Medya Yükleme

TSC TDP-244 Kesici Modda Medya Yükleme

TSC TDP-244 Medya Sıyırma Modu

Драйвер Dosyaları
Ad Açıklama Боют Индир
TSC TDP-244, Kullanıcı Kitapçığı, Donanım Sürücleri, Utility ve SDK İndirme Bölümü Ачыклама 1 ГБ İndir
Ürün ile ilgili destekalesbinde bulunup sormak istediklerinizi bize iletebilirsiniz.

Başarılı! Mesajınız başarıyla gönderildi.

Хата! İşlem sırasında bir hata oluştu, tekrar deneyiniz.

Умумий гойдалар


15.10.2020
22.09.1994г. O‘zbekiston Respublikasining Jinoyat kodeksi
https://lex.uz/docs/-111453#-271205
1/183
O‘ZBEKISTON RESPUBLIKASINING JINOYAT KODEKSI
УМУМИЙ QISM
БИРИНЧИ БОИЛИМ
UMUMIY QOIDALAR
Я боб. Джиноят кодексинин вазифалари ва принсплари
1-мод. «Узбекистон Республика» джиноят до ‘рисидаги конун худжятлари
O‘zbekiston Respublikasining jinoyat to‘g ’risidagi qonun hujjatlari Konstitutsiya va xalqaro huquqning
умум этироф этган нормарига асосланган бо’либ, ушбу Кодексдан иборатдир.
2-мод. Кодекснинг вазифалари
Jinoyat kodeksining vazifalari shaxsni, uning huquq va erkinliklarini, jamiyat va davlat manfaatlarini,
mulkni, tabiiy muhitni, tinchlikni, insoniyat xavfsizligini jinoiy tajovuzlardan qo‘riqlash, shuningdek
jinoyatlarning oldini olish, fuqarolarni respublika Konstitutsiyasi va qonunlariga rioya qilish ruhida
tarbiyalashdan iboratdir.
LexUZ шархи
Qarang: O‘zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasining 13, 15, 20 va 48-moddalari .
Ана шу вазифаларни амальга ошириш учун Кодекс javobgarlikning асослари ва принспларини, Кандай
ijtimoiy xavfli qilmishlar jinoyat ekanligini aniqlaydi, ijtimoiy xavfli qilmishlar sodir etgan shaxslarga nisbatan
qo‘llanilishi mumkin bo‘lgan jazo va boshqa huquqiy ta’sir choralarini belgilaydi.
LexUZ шархи
Qarang: mazkur Kodeksning 3, 14, 42 , 43, 88 va 93-moddalari.
3-мод. Кодекснинг принсплари
Jinoyat kodeksi qonuniylik, fuqarolarning qonun oldida tengligi, demokratizm, insonparvarlik, odillik,
ayb uchun javobgarlik, javobgarlikning muqarrarligi prinsiplariga asoslanadi.
LexUZ шархи
Qarang: mazkur Kodeksning 4-10-moddalari .
4-мод. Qonuniylik prinsipi
Содир этилган qilmishning jinoiyligi, jazoga sazovorligi va boshqa huquqiy oqibatlari faqat Jinoyat
кодекси билан белгиланади.
LexUZ шархи
Qarang: mazkur Kodeksning 14, 42 , 43 v и 77-moddalari.
Hech kim Sudning hukmi bo‘lmay turib jinoyat sodir qilishda aybli deb topilishi va qonunga xilof
ravishda jazoga tortilishi mumkin emas. Джиноят содир этишда айбдор деб топилган шакс конунда белгиланган
huquqlardan foydalanadi ва majburiyatlarni bajaradi.
LexUZ шархи
Qarang: O‘zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasining 26-moddasining birinchi qismi, O‘zbekiston Respublikasi
Jinoyat-protsessual kodeksi 23-moddasining birinchi qismi , O‘zbekiston Respublikasining «Sudlar to‘g‘risida» gi Qonuni
10-моддазининг иккинчи кисми в Узбекистане республика Джиноят-иджройя кодексининг 2-боби («Махкумларнинг хукукий
холати »).
LexUZ шархи
Qarang: sud amaliyoti.
5-мод. Fuqarolarning qonun oldida tengligi prinsipi
Джиноят содир этган шакслар джинси, ирки, миллати, тили, дини, иджтимоий келиб чикиши, этикоди, шаксий ва
ijtimoiy mavqeyidan qat’i nazar, bir xil huquq va majburiyatlarga ega bo‘lib, qonun oldida tengdirlar.
LexUZ шархи
Qarang: O‘zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi 18-moddasining birinchi qismi , O‘zbekiston Respublikasi
Джиноят-процедурный кодексининг 16-моддаси .
6-мод. Демократизм принсипи

15.10.2020
22.09.1994г. O‘zbekiston Respublikasining Jinoyat kodeksi
https://lex.uz/docs/-111453#-271205
2/183
Джамоат бирлашмалари, fuqarolarning o‘zini o‘zi boshqarish organlari yoki jamoalar jinoyat sodir etgan
shaxslar axloqini tuzatish ishiga qonunda nazarda tutilgan hollarda jalb qilinishlari mumkin.
LexUZ шархи
Qarang: O‘zbekiston Respublikasi Jinoyat-ijroiya kodeksi 1-moddasi ikkinchi qismining buttinchi xatboshisi, 7 va
99-moddalari.
7-мод. Инсонпарварлик принсипи
Jazo va boshqa huquqiy ta’sir choralari jismoniy azob berish yoki inson qadr-qimmatini kamsitish
maqsadini ko‘zlamaydi.
LexUZ шархи
Qarang: O‘zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi 26-moddasining ikkinchi qismi .
Джиноят содир этган шаксга нисбатан у акслокан тузалиши ва янги джиноят содир этишинин олдини олиш
учун зарур хамда йетарли бо’ладиган джазо тайинланиши йоки бошка хукукий та’сир хораси ко’лланилиши керак.
LexUZ шархи
Qarang: mazkur Kodeks 42-moddasining ikkinchi qismi .
Jazolashdan ko‘zlangan maqsadga ushbu Kodeks Maxsus qismining tegishli moddalarida nazarda
тутилган йенгилрок чораларни ко’ллаш оркали эришиб бо’лмайдиган такдирдагина ог’иррок джазо чоралари тайинланиши
мамкин.
LexUZ шархи
Qarang: mazkur Kodeks Umumiy qismining XI bobi ( «Джазо тайинлаш»).
LexUZ шархи
Qo‘shimcha ma’lumot uchun qarang: O‘zbekiston Respublikasi Oliy Sudi Plenumining 2014-yil 23-maydagi 07-
сонли «Sud hukmi to‘g‘risida» gi qarorining 28-bandi .
8-мод. Одиллик принсипи
Jinoyat sodir etishda aybdor bo‘lgan shaxsga nisbatan qo‘llaniladigan jazo yoki boshqa huquqiy ta’sir
chorasi odilona bo‘lishi, ya’ni jinoyatning og‘ir-yengilligiga, aybning va shaxsning ijtimoiy xavflilik darajasiga
muvofiq bo‘lishi kerak.
LexUZ шархи
Qarang: mazkur Kodeks 15-moddasi, V bobi, 54-moddasining ikkinchi qismi.
LexUZ шархи
Qo‘shimcha ma’lumot uchun qarang: O‘zbekiston Respublikasi Oliy Sudi Plenumining 2006-yil 3-fevraldagi 1-
сонли «Судлар томонидан джиноят учун джазо тайинлаш амалийоти то’грисида» ги карорининг 1-банди.
Хеч ким айнан битта джиноят учун икки марта javobgarlikka tortilishi mumkin emas.
LexUZ шархи
Qo‘shimcha ma’lumot uchun qarang: O‘zbekiston Respublikasi Oliy Sudi Plenumining 2014-yil 23-maydagi 07-
сонли «Sud hukmi to‘g‘risida» gi qarori 29-bandining birinchi xatboshisi .
9-мод. Айб учун явобгарлик принсипи
Shaxs qonunda belgilangan tartibda aybi isbotlangan ijtimoiy xavfli qilmishlari uchungina javobgar
bo‘ladi.
LexUZ шархи
Qarang: O‘zbekiston Respublikasi Jinoyat-protsessual kodeksining uchinchi bo‘limi («Далилар ва исбот qilinishi
лозим бо’лган холатлар »).
LexUZ шархи
Qo‘shimcha ma’lumot uchun qarang: O‘zbekiston Respublikasi Oliy Sudi Plenumining 2018-yil 24-avgustdagi 24-
сонли «Далилар макбуллигига оид джиноят-процессуал куни нормарини ко‘ллашнинг айрим масалалари то‘рисида» gi
qarori , O‘zbekiston Respublikasi Oliy Sudi Plenumining 2014-yil 23-maydagi 07-sonli «Sud hukmi to‘g‘risida» gi
qarorining 4-6-бандлари.
10-мод. Javobgarlikning muqarrarligi prinsipi
Qilmishida jinoyat tarkibining mavjudligi aniqlangan har bir shaxs javobgarlikka tortilishi shart.
LexUZ шархи

15.10.2020
22.09.1994г. O‘zbekiston Respublikasining Jinoyat kodeksi
https://lex.uz/docs/-111453#-271205
3/183
Qo‘shimcha ma’lumot uchun qarang: O‘zbekiston Respublikasi Oliy Sudi Plenumining 2006-yil 3-fevraldagi 1-
сонли «Судлар томонидан джиноят учун джазо тайинлаш амалийоти то ‘рисида» ги карори.
II боб. Кодекснинг амал килиш дойраси
11-мод. Кодекснинг Узбекистон худудида джиноят содир этган шаксларга нисбатан амал килиши
O‘zbekiston hududida jinoyat sodir etgan shaxs ushbu Kodeks bo‘yicha javobgarlikka tortiladi.
Килмиш:
а) узбекистон худудида бошланган, тамомланган йоки тохстатилган бо́лса;
б) O‘zbekiston hududidan tashqarida sodir etilib, jinoiy oqibati esa, O‘zbekiston hududida yuz bergan
bo‘lsa;
v) O‘zbekiston hududida sodir etilib, jinoiy oqibati esa, O‘zbekiston hududidan tashqarida yuz bergan
bo‘lsa;
г) бир неча qilmishlardan iborat yoki boshqa qilmishlar bilan birgalikda sodir etilgan bo‘lib, uning bir
qismi O‘zbekiston hududida yuz bergan bo‘lsa, O‘zbekiston hududida sodir etilgan jinoyat deb topiladi.
O‘zbekiston bayrog ’i ostidagi yoki O‘zbekiston portida ro‘yxatga olingan havo, dengiz yoki daryo
kemasida O‘zbekiston hududidan tashqarida bo‘lib, chet el davlati hududi hisoblanmagan joyda jinoyat sodir
этилса, бундай джиноят учун ушбу Кодекс боьича явобгарликка тортилади.
Amaldagi qonunlar, xalqaro shartnomalar yoki bitimlarga muvofiq chet el fuqarolarining javobgarligi
to‘g‘risidagi masala O ’zbekiston Respublikasi sudlariga tegishli bo‘lmasa, ular O‘zbekiston Respublikasi
hududida jinoyat sodir etgan holda, xalqaro huquq normalariga muvofiq hal qilinadi.
12-мод. Кодекснинг Узбекистон худудидан ташкарида джиноят содир этган шаксларга нисбатан
амал килиши
O‘zbekiston Respublikasi fuqarolari, shuningdek O‘zbekistonda doimiy yashovchi fuqaroligi bo‘lmagan
шакслар, башарти бошка давлат худудида содир этган джиноят учун о’ша давлат судининг хукми билан джазоланган
бо́лмасалар, ушбу Кодекс бо́йича явобгарликка тортиладилар.
O‘zbekiston fuqarosi chet el davlati hududida sodir etgan jinoyati uchun, agar xalqaro shartnomalar yoki
битимларда бошкача хол назарда тутилмаган бо’льса, ушлаб берилиши мамкин емас.
LexUZ шархи
Qarang: O‘zbekiston Respublikasining «O‘zbekiston Respublikasining fuqaroligi to‘g‘risida» gi Qonunining 11-
moddasi, O‘zbekiston Respublikasi Jinoyat-protsessual kodeksining 601-moddasi.
Chet el fuqarolari, shuningdek O‘zbekiston hududida doimiy yashamaydigan fuqaroligi bo‘lmagan
shaxslar O‘zbekiston hududidan tashqarida sodir etgan jinoyatlari uchun faqat xalqaro shartnomalar yoki
битимларда назарда тутилган холлардагина ушбу Кодекс бо́йича явобгарликка тортиладилар.
13-мод. Qonunning vaqt bo‘yicha amal qilishi
Qilmishning jinoiyligi va jazoga sazovorligi ana shu qilmish sodir etilgan vaqtda amalda bo‘lgan qonun
bilan belgilanadi. Агар ушбу Кодекс моддасида характер йоки харакацизлик содир килиш пайти джиноят
tamomlangan payt deb hisoblangan bo‘lsa, ijtimoiy xavfli qilmish bajarilgan payt jinoyat sodir qilingan vaqt deb
topiladi. Agarda ushbu Kodeks moddasida jinoiy oqibat yuz berishi bilan jinoyat tamom bo‘lgan deb hisoblangan
bo‘lsa, jinoiy oqibat yuz bergan payt jinoyat sodir etish vaqti deb topiladi.
Qilmishning jinoiyligini bekor qiladigan, jazoni yengillashtiradigan yoki shaxsning ahvolini boshqacha
tarzda yaxshilaydigan qonun orqaga qaytish kuchiga ega, ya’ni ushbu qonun kuchga kirgunga qadar tegishli
джиноий qilmish sodir etgan shaxslarga, shu jumladan jazoni o‘tayotgan yoki o‘tab bo‘lgan shaxslarga nisbatan, agar
улар хали судланган хисоблансалар, татбик этилади.
Qilmishni jinoyat deb hisoblaydigan, jazoni kuchaytiradigan yoki shaxsning holatini boshqacha tarzda
yomonlashtiradigan qonun orqaga qaytish kuchiga ega emas.
LexUZ шархи
Qarang: O‘zbekiston Respublikasining «Normativ-huquqiy hujjatlar to‘g‘risida» gi Qonunining 31-moddasi .
ИККИНЧИ БОИЛИМ
ЯВОБГАРЛИК ASOSLARI
III боб. Джиноят
14-мод. Джиноят тушунчаси

15. 10.2020
22.09.1994г. O‘zbekiston Respublikasining Jinoyat kodeksi
https://lex.uz/docs/-111453#-271205
4/183
Ушбу Кодекс билан такикланган, айбли иджтимоий хавфли килмиш (характерат йоки характерацизлик) джазо ко’ллаш
тахдиди билан джиноят деб топилади.
Ушбу Кодекс билан ко‘рикланадиган обьектларга зарар йетказадиган йоки шундай зарар йетказиш реал
xavfini keltirib chiqaradigan qilmish ijtimoiy xavfli qilmish deb topiladi.
LexUZ шархи
Qarang: mazkur Kodeks 2-moddasining birinchi qismi .
15-мод. Джиноятларни таснифлаш
Джиноятлар о’з кусусияти ва иджтимоий хавфлилик дараджасига ко’ра: иджтимоий хавфи катта бо’лмаган; uncha
ог’ир бо’лмаган; ог’ир; о’та ог’ир джиноятларга бо’линади.
Oldingi tahrirga qarang.
Иджтимоий хавфи катта бо’лмаган джиноятларга касддан содир этилиб, конунда уч йилдан коп бо’лмаган
muddatga ozodlikdan mahrum qilish tarzidagi jazo nazarda tutilgan jinoyatlar, shuningdek ehtiyotsizlik oqibatida
содир этилиб, конунда беш йилдан коп бо’лмаган муддатга озодликдан махрум qilish tarzidagi jazo nazarda
тутилган джиноятлар киради.
Uncha og‘ir bo‘lmagan jinoyatlarga qasddan sodir etilib, qonunda uch yildan ortiq, lekin besh yildan
ko‘p bo‘lmagan muddatga ozodlikdan mahrum qilish tarzidagi jazo nazarda tutilgan jinoyatlar, shuningdek
ehtiyotsizlik oqibatida sodir etilib, qonunda besh yildan ortiq muddatga ozodlikdan mahrum qilish tarzidagi jazo
назарда тутилган джиноятлар киради.
(15-модданинг иккинчи ва учинчи кисмлари Узбекистон Республикасайнинг 2001-год 29-августа 254-II-сын
Qonuni tahririda — Олий Мажлис Axborotnomasi, 2001-г., 9-10-сын, 165-модда)
Og‘ir jinoyatlarga qasddan sodir etilib, qonunda besh yildan ortiq, lekin o‘n yildan ko‘p bo‘lmagan
muddatga ozodlikdan mahrum qilish jazosi nazarda tutilgan jinoyatlar kiradi.
Oldingi tahrirga qarang.
О’та ог’ир джиноятларга касддан содир этилиб, конунда о’н йилдан ортик муддатга озодликдан махрум
qilish yoxud umrbod ozodlikdan mahrum qilish jazosi nazarda tutilgan jinoyatlar kiradi.
(15-модданинг бешинчи кисми Узбекистон Республика) 2007-йил 11-июлдаги О’RQ-99-сонли Конуни
tahririda — Палаталарининг Олий Маджлиси Axborotnomasi, 2007-г., 6-сын, 248-modda)
16-мод. Jinoyat uchun javobgarlik va uning asoslari
Jinoyat uchun javobgarlik — jinoyat sodir etishda aybdor bo‘lgan shaxsga nisbatan sud tomonidan hukm
qilish, jazo yoki boshqa huquqiy ta’sir chorasi qo‘llanilishida ifodalanadigan jinoyat sodir etishning huquqiy
oqibatidir.
LexUZ шархи
Qarang: mazkur Kodeksning 88 v a 93-moddalari .
Ushbu Kodeksda nazarda tutilgan jinoyat tarkibining barcha alomatlari mavjud bo‘lgan qilmishni sodir
etish javobgarlikka torish uchun asos bo‘ladi.
LexUZ шархи
Qarang: mazkur Kodeksning 14-moddasining birinchi qismi.
IV боб. Javobgarlikka tortilishi lozim bo‘lgan shaxslar
17-мод.Jismoniy shaxslarning javobgarligi
Джиноят содир этгунга кадар о’н олти йошга то’лган, акли расо джисмоний шакслар джавобгарликка тортиладилар.
Jinoyat sodir etgunga qadar o‘n uch yoshga to‘lgan shaxslar javobgarlikni og‘irlashtiradigan holatlarda
qasddan odam o‘ldirganliklari (97-moddaning ikkinchi qismi) uchungina javobgarlikka tortiladilar.
Jinoyat sodir etgunga qadar o‘n to ’rt yoshga to‘lgan shaxslar ushbu Kodeks 97-moddasining birinchi
qismi, 98, 104 — 106, 118, 119, 137, 164 — 166, 169-moddalari, 173-moddasining ikkinchi va uchinchi qismlari,
220, 222, 247, 252, 263, 267, 271-moddalari, 277-moddasining ikkinchi va uchinchi qismlarida nazarda tutilgan
jinoyatlar uchun javobgarlikka tortiladilar.
Oldingi tahrirga qarang.
Ушбу Кодекснинг 122, 123, 125, 127, 127, 144, 146, 193 — 195, 205 — 210, 225, 226, 230 — 232,
234, 235, 279 — 302-moddalarida nazarda tutilgan jinoyatlar uchun jinoyat sodir etgunga qadar o‘n sakkiz
йошга то’лган шакслар javobgarlikka tortiladilar.
1
1

15.10.2020
22.09.1994г. O‘zbekiston Respublikasining Jinoyat kodeksi
https://lex.uz/docs/-111453#-271205
5/183
(17-моддан на’rtinchi qismi O’zbekiston Respublikasining 2019-yil 9-yanvardagi O’RQ-514-sonli Qonuni
тахририда — Qonun hujjatlari ma’lumotlari milliy bazasi, 10.01.2019-г., 19.03 / 514/2450-сын)
O‘n sakkiz yoshga to ’lgunga qadar jinoyat sodir etgan shaxslar umumiy qoidalarga muvofiq va ushbu
Кодекснинг Умумий qismi oltinchi бо́лимида назарда тутилган xususiyatlar hisobga olingan holda javobgarlikka
тортиладилар.
18-мод. Аклы расолик
Oldingi tahrirga qarang.
Jinoyat sodir etish vaqtida o‘z harakatlarining (harakatsizligining) ijtimoiy xavfli xususiyatini anglagan
ва ularni boshqara olgan shaxs aqli raso shaxsdir.
Иджтимоий хавфли килмишни содир этиш вактида акли норасо холатда болган, йани рухий холати сурнкали йоки
vaqtincha buzilganligi, aqli zaifligi yoxud ruhiy holati boshqacha tarzda buzilganligi sababli o‘z harakatlarining
(harakatsizligining) ahamiyatini anglay olmagan yoki ularni boshqara olmagan shaxs javobgarlikka tortilmaydi.
Aqli norasolik holatida ijtimoiy xavfli qilmish sodir etgan shaxsga nisbatan sud tomonidan tibbiy
лет синдаги майбурлов хоралари тайинланиши мамкин.
(18-модданинг матни O‘zbekiston Respublikasining 2019-yil 12-sentabrdagi O‘RQ-567-sonli Qonuni tahririda —
Qonun hujjatlari ma’lumotlari milliy bazasi, 13.09.2019-г., 19.03 / 567/3737-сын)
LexUZ шархи
Каранг: мазкур Кодекс Умумий кисмининг йеттинчи боалими («Тиббий йо‘синдаги майбурлов хоралари»),
O‘zbekiston Respublikasining «Psixiatriya yordami to‘g‘risida» gi Qonunining 15-moddasi .
LexUZ шархи
Qarang: O‘zbekiston Respublikasi Oliy Sudi Plenumining 2008-yil 12-dekabrdagi 23-sonli “Ruhiy kasallikka
чалинган шаксларга нисбатан тиббий йо’синдаги майбурлов хораларини ко’ллаш бо’йича суд амалийоти то’г’рисида gi
Карори .
Oldingi tahrirga qarang.
18 -modda. Aqli rasolikni istisno etmaydigan tarzda ruhiy holati buzilgan shaxsning javobgarligi
Джиноят содир этиш вактида рухий холати бузилганлиги туфайли о’з характератларининг (харакацизлигининг)
ахамиятини то’лик дараджада англай олмаган йоки уларни бошкара олмаган акли расо шакс джавобгарликка тортилади.
Aqli rasolikni istisno etmaydigan tarzda ruhiy holati buzilgan shaxsga nisbatan sud tomonidan jazo bilan
бирга тиббий йо’синдаги майбурлов хоралари тайинланиши мамкин.
(18 -modda O‘zbekiston Respublikasining 2019-yil 12-sentabrdagi O‘RQ-567-sonli Qonuniga a sosan kiritilgan —
Qonun hujjatlari ma’lumotlari milliy bazasi, 13.09.2019-г., 19.03 / 567/3737-сын)
19-мод. Мастлик холатида содир этилган джиноят учун явобгарлик
Oldingi tahrirga qarang.
Mastlik holatida yoki giyovandlik vositalari, ularning analoglari, psixotrop yoki odamning aql-irodasiga
та’сир этувчи бошка моддалар та’сири остида джиноят содир этган шакс джавобгарликдан озод гилинмайди. Bunday
holat shaxsni aqli noraso deb topish uchun asos bo‘lmaydi.
(19-й день месяца Узбекистан Республикасайн 2018-йил 22 октября O’RQ-503-сонли Конуни тахририда —
Qonun hujjatlari ma’lumotlari milliy bazasi, 23.10.2018-л., 18.03 / 503/2080-сынок)
В боб. Айб
20-мод. Айбнинг шакллари
Ushbu Kodeksda nazarda tutilgan ijtimoiy xavfli qilmishni qasddan yoki ehtiyotsizlik orqasida sodir
этган шакс джиноят содир этилишида айбдор деб топилиши мумкин.
LexUZ шархи
Qarang: mazkur Kodeksning 21 va 22-moddalari .
21-мод. Qasddan sodir etilgan jinoyat
Ushbu Kodeks moddasida jinoyat tamom bo‘lgan payt ijtimoiy xavfli qilmish bajarilgan vaqt deb
hisoblangan bo‘lib, uni sodir etgan shaxs o‘z qilmishining ijtimoiy xavflilik xususiyatini anglagan va shunday
qilmishni sodir etishni istagan bo‘lsa, bunday jinoyat qasddan sodir etilgan deb topiladi.
Ushbu Kodeks moddasida jinoyat tamom bo‘lgan payt ijtimoiy xavfli oqibat yuz bergan vaqt deb
topilgan qilmishlar to‘g‘ri yoki egri qasddan sodir etilgan bo ’lishi mumkin.
1
1

15.10.2020
22.09.1994г. O‘zbekiston Respublikasining Jinoyat kodeksi
https://lex.uz/docs/-111453#-271205
6/183
Agar shaxs o‘z qilmishining ijtimoiy xavfli xususiyatini anglagan, uning ijtimoiy xavfli oqibatlariga
ко’зи йетган ва уларнинг юз беришини истаган бо’льса, бундай джиноят то’г’ри касддан содир этилган деб топилади.
Agar shaxs o‘z qilmishining ijtimoiy xavfli xususiyatini anglagan, uning ijtimoiy xavfli oqibatlariga
коази йетган ва уларнинг юз беришига онгли равишда йо’л коаыган бо’лса, бундай джиноят егри касддан содир
etilgan deb topiladi.
LexUZ шархи
Qo‘shimcha ma’lumot uchun qarang: O‘zbekiston Respublikasi Oliy Sudi Plenumining 2004-yil 24-sentabrdagi
13-sonli «asddan odam o‘ldirishga oid ishlar bo‘yicha sud amaliyoti to‘g‘risida” gi qarori 2-bandi, O‘zbekiston
Республики Олий суди Пленумининг 2007-йл 27-июндаги 6-сонли «Баданга касддан шикаст йетказишга оид ишлар бойича »
sud amaliyoti to‘g‘risida ”gi qarori 3-bandi.
22-мод. Ehtiyotsizlik orqasida sodir etilgan jinoyat
O‘z-o‘ziga ishonish yoki beparvolik orqasida sodir etilgan ijtimoiy xavfli qilmish ehtiyotsizlik orqasida
sodir etilgan jinoyat deb topiladi.
Agar jinoyatni sodir etgan shaxs o‘z xulq-atvori qonunda nazarda tutilgan ijtimoiy xavfli oqibatlar
келтириб чикариши мамкинлигига ко‘зи йета туриб, этийоткорлик чора-тадбирларига онгли равишда риоя этмаган
holda bunday oqibatlar kelib chiqmasligiga asossiz ravishda umid qilgan bo‘lsa, bunday jinoyat o‘z-o‘ziga
ishonish oqibatida sodir etilgan deb topiladi.
Agar jinoyat sodir etgan shaxs o‘z xulq-atvori qonunda nazarda tutilgan ijtimoiy xavfli oqibatlar keltirib
чикариши мамкинлигига коази йетмасада, лекин коази йетиши лозим ва мамкин боа, бундай джиноят бепарволик
orqasida sodir etilgan deb topiladi.
23-мод. Мураккаб айбли джиноят
Agar shaxsning qasddan jinoyat sodir etishi natijasida ehtiyotsizlik orqasida boshqa ijtimoiy xavfli
oqibatlar yuz bergan va shunday qilmishni qonun qattiqroq javobgarlik bilan bog‘lagan bo‘lsa, bunday jinoyat
qasddan sodir etilgan deb topiladi.
LexUZ шархи
Qo‘shimcha ma’lumot uchun qarang: O‘zbekiston Respublikasi Oliy Sudi Plenumining 2004-yil 24-sentabrdagi
13-sonli «asddan odam o‘ldirishga oid ishlar bo‘yicha sud amaliyoti to‘g‘risida” gi qarori 4-bandi, O‘zbekiston
Республики Олий суди Пленумининг 2007-йл 27-июндаги 6-сонли «Баданга касддан шикаст йетказишга оид ишлар бойича »
Sud amaliyoti to‘g‘risida ”gi qarorining 19-bandi.
24-мод. Айбсиз холда зарар йетказиш
Agar shaxs o‘z qilmishining ijtimoiy xavflilik xususiyatini anglamagan, anglashi mumkin va lozim ham
бо’лмаган йоки униинг иджтимойй хавфли окибатларига ко’зи йетмаган ва ишнинг холатларига ко’ра ко’зи йетиши
мамкин ва лозим хам бо’лмаган бо’лса, бундай кильмиш айбсиз холда содир этилган деб топилади.

Do’stlaringiz bilan baham:

TSC TDP-244 Direkt Termal Barkod Yazıcı

Kadar SDR Kapasitesi 9018 ~ 112 мм (0.78 ″ ~ 4,4 ″)
TDP-244
Yazdırma Özellikleri özünürlük 8 nokta / mm (203 DPI)
Genişliği 108 мм (4. 25 ″)
Yazdırma Uzunluğu 2286 мм (90 ″)
Yazdırma Metodu Direkt Termal (Ribonsuz Yazdırma)
LED LED : зеленый, янтарный и красный)
Hafıza SDRAM 8 MB
Flaş 4 MB
Genişleme 4 GB’a Kadar Ribon Kapasitesi
Лента Genişliği
Medya Türü Непрерывная, высечка, черная метка, веерообразная, с выемкой3
Medya Kalınlığı 0,06 ~ 0,16 мм (2,36 ~ 6,3 мил)
Medya Göbek Çağı 25,4 ~ 76,2 мм (1 ″ ~ 3 ″ Medium
10 ~ 2286 мм (0,39 ″ ~ 90 ″)
Medya Rulo Kapasitesi Внешний диаметр 127 мм (5 ″)
Arayüz Standart • USB 2.0ç317 • USB 2.0ç317
Yazılım Desteği Yazılım Desteği SAP, Oracle, WHQL 8.1, Windows, Linux, MAC X.11, Mircosoft SQL Server, Bartender, Nice Label
Fiziksel Özellikler Boyutlar 200 мм (G) x 164 мм (Y) x 240 мм (D)
Aırlık 1,9 кг

TDP-244, юксек перформанс сунан ве аз йер каплаян, фият / перформанс ürünü olarak tasarlanmıştır. Dayanıklı, güvenilir ve hızlı TDP-244, saniyede 4 ips hız ile 4 inç genişliğinde etiket ve fiş basabilirken, piyasadaki masaüstü termal barkod yazıcılara göre eşsiz fiyat-Performans sunar.

TDP-244, dahili «ölçeklenebilir» True Type yazı tiplerini kullanabilirken, etiketler arasında gecikme olmadan hızlı «ilk» etiketleme »çıkışı sağlayan 200 MHz 32-bit işlemciye sahiptir. Стандарт dahili Ethernet bağlantı noktası ile, TDP-244 herhangi bir ağa hızlı bir şekilde entegre edilebilir.
TTP-244CE’nin tasarımı, kağıt yüklemeyi kolay yapmayı sağlar. ТТП-244СЕ, аз йер каплаян касасы иле сыкышик чалышма аланларинда колайджа kullanılabilir.

  • Küçük Ofis / Home Office Posta Etiketleme
  • Depo & Varlık Yönetimi
  • Sevkiyatlarda Ürün İşaretleme
  • Dosya / Klasör Etiketleme1
  • Perakendeası

    Восковый рибон

    Воск для термической передачи Ribon düşük sıcaklıkta eriyebilen воск esaslı mürekkep ile kaplı ribon çeşididir.

    Воск-смола Ribon

    Wax ve Resin karışımlı термический перенос рибон тамамен воск ve смола esaslı ribonların erime sıcaklığının arasında bir erime sıcaklığına sahiptir. Geniş bir malzeme yelpazesinde keskin ve berrak bir görüntü oluşturlar.

    Смола Ribon

    Смола термического переноса ribonlar saf смола bazlı mürekkeple kaplıdır. Ok daha yüksek sıcaklıkta erirler ве üzerine üzerine basıldığı malzemeye karışır ве aşırı dayanıklılık sağlarlar.

    —————————————————————————————————————————————————— ———————————-

    Termal Etiketler: Termal etiketler kısa süreli kullanım için olan etiket türüdür. Kısa ömürlü olan bu etiket türü ısıya ve lekelere karşı hassastır. Bu nedenle termal etiketler kısa ömürlü perakende, lojistik uygulamaları fiyat, adres, posta etiketleri basmak için kullanılabilir.

    Termal kaplamalı etiket ise güneş ışığına, lekelenmeye ve solmaya karşı daha dirençlidir.

    Yağa dayanıklı üst kaplamalı termal etiketler et paketleyicilerde süper marketlerde dondurulmuş gıdalarda ağırlık etiketi olarak kullanılabilir.

    Aynı zamanda termal etiketlere ribon ile termal transfer basketı yapılabilmektedir.

    Kuşe Etiket: En çok kullanılan термический трансферный этикет türüdür ve iyi бир баски kalitesi sağlar yapıştığı yerden çıkarmak çok zordur. Dış ortama dayanıklıdır ve kolay deforme olmaz raf ömürleri uzundur bu nedenle her sektörde kullanılır. Baskının daha uzun süre dayanması gereken ве doğrudan güneş ışığına maruz kalabileceği ortamlarda kullanım için idealdir. Мат куше ве парлак куше оларак çeşitleri mevcuttur.

    Kullanacağınız işlem için uygun olan etiket ve ribon türünü belirlemek için bizimle iletişime geçerekardım alabilirsiniz

    TSC TDP-244 Medya Yükleme

    TSC TDP-244 Kesici Modda Medya Yükleme

    TSC TDP-244 Medya Sıyırma Modu

    Зокир Алиев конституциявий тузумга тайовузда айбдор деб топильди

    AQSh fuqarosi Zokir Aliyev O’zbekiston konstitutsiyaviy tuzumiga tajovuzda aybdor deb topilib, jarimaga tortilgan.2-июл куни Каршида о’тган махкамада давлат кораловчиси Зокир Алиевга 25 йиллик камок джазосини со’раган. Суд Алиевнинг «Узбекистон исломий характер» га алокадорлиги, афгонистондаги джанглардаги иштирокига доир айбловларни олиб ташлаган, боеприпасы 159-модда бойича конституциявию тузумга4 модилларституция тудзумга4 модоликотзавия тузумга4 модоликотзавия тудзумга4 модоликотзавз.

    Махкамадаги мухокамалар Зокир Алиев диный экстремистик ташкилотлардаги фаолияти учун эмас, балки «Бирлик» ва «Эрк» каби узбек муксолифатига тегишли дунёвый партияларштиларга хадириксарихалигана кайшарихалигахлигрсолифа кхадимахалигана хайриксарихалигана.

    AQSh fuqarosi Zokir Aliyev ustidan Qarshida o’tgan mahkama mamlakat sud-huquq tizimida kam kuzatiladigan holatlardan birini qayd etgan. Прокурор Алиевни терроризмда айблаб, 25 йиллик камок джазосига хукм гилишни со’раган бир пайтда суд айбланувчини ярима билан озодликда колдириш хакида аджрим чикарган.

    Дастлаб «Узбекистон исломий харакати» га азоликда, афгонистондаги джангларда иштирок этишда айбланиб узбекистанга келиши ортидан хибс килинган Зокир Алиевнинг о’зиргас йоктидан хозиритан килинган Зокир Алиевнинг о’зиргасидан хозидан каритагасидан каритагасидан каритагасидан каритиш карити хозидан каритиш кариан хозидан хозидан каритиш кари.

    «Хозир мен буни адвокатим билан мухокама киляпман, шу кунлар итида хамма ког’озлар берилади, улар билан танишиб чикади, этирозлар бо’ладиган бо’лса, апелляция масаласини о’йлаб ко’рамиз. Колаверса, элчихона вакиллари хаммен билан хар куни богланиб туришибди, керакли хукукий маслахатларни бериб туришибди, хаммасини тегишли равишда о’йлаб, бир карорга келамиз », — дейди Алиев.

    Махкама Зокир Алиевни 65 AQSh Dollari miqdoridagi jarima bilan jazolagan. Суд кароридан Зокир Алиев 90-летняя бошида ва оксирларида узбекистандаги фаолияти учун джазоланмокда дэган карорга келиш мумкин.

    «Мужчины адвокат билан хали маслахатлашмадим, узбекистандаги конунчиликни хам хали то’лик тушуна олганим йо’к, лекин суд карорини о’киётганда 159 ва 244-модда бо’йича джиноятлар содир этганини, деб ойлд айбдор деб топишди. Лекин о’ша 1992 ва 1998-йилларда Узбекистонда анг кам иш хаки канча болса, о’шани 600 ва 500 баробарида джарима то’латишга карор чикаришди. Айтганча, махкамага телевизионные хам келди, мулокот килди, янглишмасам, хали булар Кашкадарёда ко’рсатилса керак », — дейди Зокир Алиев.

    Зокир Алиев шу йилнин 16-июнида 25 йиллик танаффусдан со’нг AQShdan O’zbekistonga uchib kelishi ortidan, Chiroqchi tumanida qarindoshlarining uyidan hibsga olingan edi. Hibs davomidagi tergov harakatlari ortidan Давлат Xavfsizlik xizmati Зокир Алии «Узбекистон islomiy harakati» га aloqadorlikda, Afg’onistondagi janglarda Иштирки etishda ayblanayotgani в uning o’бушель ayblovlarni загар olgani haqida Shov-shuvli ma’lumot tarqatdi. Кейнчалык тергов давомидаги хибсдан озод килинган Зокир Алиев «Америка овози» га берган интервьюида DXX айбловларини рад этган эди.

    «Аджримни бир кунда чикариб берди. Унда Афгонистон, терроризмга доир айбловлар йок, олиб ташланган. Суд давомида асосан менга ко’йилган нарса, айб о’ша 1992 ва 1998-йилларда хозир хам ноконуний ко’рилайотган о’ша «Бирлик» халк харакати, «Эрк» партияси, улардаги фаолийатим хакида болди. Кейин яна шу йилларда сиз «Туркистон» г’оясига ко’шилган экансиз, буни талабаларга тарг’иб килган экансиз, деб айтишди. Бунинг учун о’ша йилларда бирга о’киган талабаларни гувохликка олиб келишди.Хоразмдан, Тошкентдан, улар тасдиклашди бирга о’киганимизни, лекин ижобий гувохлик беришди. Махкамада асосан шу хакда гаплашилди, кейин улар маслахат qilishdi. Лекин барибир 159-модда ва 244-модда бо’йича айбдор топишди, боеприпасы прокурорнинг депортация килиш, 25 йиллик камок джазосини белгилаш хакидаги со’ровини кабул кылмади », — дейди Зокир Алиев 2-омаюн кылы.

    Зокир Алиев 1992 г. — йильда Узбекистандан Тюркияга джонатилган талабалар сафида окишга кетади.Keyinchalik Turkiya bilan munosabatlar yomonlashishi ortidan O’zbekiston hukumati bu talabalarni majburan ortga qaytaradi. Алиев Узбекистонга кайтишдан бош тортади. Бир муддат о’кишини Тюркияда давом эттириб, сонг Акушга ко’чади. U 2014-йильда AQSh fuqaroligini qabul qilgan.

    шиитский мажабидаги буксоролик йигит диний экстремизмда айбланиб иши судга оширилди

    Буксоро шахрида якка тадбиркорлик билан шуг’улланадиган шиит мажабидаги 34 яшар Джахонгир Гулиджонов «динлараро низо qo‘zg‘atuvchi диний адабиётларни» таркатишда айбгаgaланиб, ис isтишда айбгаланиб.

    Джиноят ишлари бо’йича Бухоро вилоят судида шу кунларда давом этаётган суд джарайони маджлисида Кулиджоновга Узбекистон джиноят кодексининг 216-ва 244-модда, 1-банды бойловылонь 90 айбанда.

    (244-modda: «Джамоат xavfsizligi va jamoat tartibiga tahdid soladigan materiallarni tayyorlash, saqlash, tarqatish yoki namoyish etish», 216-modda (Jamoat birlashmalari yoki diniuz rakvilotlari)

    Кулиджоновни химоя килайотган адвокатга ко‘ра¸ джараонда иштирок этаотган прокурор айбланувчига 7 йил камок джазоси берилишини со’раган.

    Айблов xulosasiga ko‘ra¸ Jahongir Qulijonov Vazirlar mahkamasi huzuridagi Din ishlari qo‘mitasi tasdig ’idan o‘tgan 114 ta shia mazhabiga oid adabiyotlar ro‘yxatiga kirmagan kitobni qabión va Bundan tashqari Qulijonovga shia voizi Amin Raminning O‘zbekistonda izn berilmagan va’zlarini tinglash aybi ham qo‘yilgan.

    Айблов xulosasi

    Ozodlikda nusxasi mavjud bo‘lgan ayblov hulosasiga ko‘ra¸ Qulijonov «2011-2015 гг. Йиллар мобайнида Ирок ва Эрон давлатларига борганидан кейин Амин Рамин ismli shaxsning aqidaparastlik y

    Гулиджонов якинларнинг айтишича, у шиитская масджидида мавджуд бо’лган ва изн берилган «Кербало фоджеаси» хакидаги китобнинг рус тилидаги Москвадан олиб келинган таржимасини о’киганликда айбланмокда.

    Шиалар учун мухим бо’лган Кербало китоби

    Buxorodagi Шайы Масджидейте imomi Иброхима Habibovning Озодлик muxbiriga aytishicha¸ O’zbekistonda o’qish учун izn berilgan 114 тех Шайа mazhabiga doir kitoblarning араб в Форс tilida bo’lgani Bois masjidnimng бу tilni bilmaydigan qavmlari UNI рус tilida o’qigan:

    — Айни китобнинг рус тилидаги таржимасини о’киса муаммо йо’к деб оайлайман.Zotan Karbalo fojeasi mashhur hikoyadir. Бу хикояни кайси тилга тарджима килсанг хам ма’носи бир шил бо’лади. Shu ma’noda bu kitobni fors tilida emas, balki rus tilida o‘qigan odamni jinoyatchi deyish mumkinmi? Мужчины суд адолат qiladi deb o‘ylayman ¸ deydi shia imomi Ibrohim Habibov.

    Шиитский adabiyotini tarqatgan 20 kishi qamalgan edi

    Кулиджоновнинг адвокатига коара, хозир суд хукмини кутайотган Джахонгир Кулиджонов джорий йилнинг 2 февралида ко’лга олинган, у билан биргаликда шиит мажабидаги 20 буксоролик хо’лгасанга-

    — MXX ning Buxoro viloyat boshqarmasi xodimlari o‘tkazgan reyd davomida 20 kishi bezorilikda ayblanib qamaldi.Ertasiga ulardan 15 nafarini jarimaga tortib qo‘yib yuborishdi. Беш нафарини эса «безорилик» да айблаб, 15 сутка камашди. Изоляторда бу yigitlarni MXX tergovchisi Интенсив so‘roq qildi. Бу беш киши ичидан икки нафарига яни Джахонгир Кулиджонов ва Шавкат Азимовларга 216-модда (Джамоат бирлашмалари йоки диний ташкилотларни конунга хилоф равишда тузиш) бойича адвикат юкланд дейзй¸-.

    Адвокатга ко’ра¸ Джахонгир Кулиджоновга карши 244-модда бо’йича айблов шундан кейин пайдо бо’лган. Шундай килиб, шу кунда Гулиджонов Джиноят Кодексининг 216-ва 244- моддалари бо’йича айбланмокда, тергов изоляторида сакланмокда. 216-modda bo‘yichagina ayblanayotgan Shavkat Azimovdan esa , shaharni tark etmaslik to‘g‘risida tilxat olingan.

    Буксородаги суд эшиги олдида

    Биби Зайнабнинг туг’илган куни

    Озодлик мухбири диний экстремизмда айбланайотган Джахонгир Гулиджонов¸ Шавкат Азимов ва бошкаларнинг ойла азолари билан сухбатлашди.Улар шиа бо’лгани учун аксари сунний мусульмон бо’лган ахоли токацизлигига нишон бо’лайотганини иддао килишди. Qulijonovning yaqinlariga ko‘ra¸ Jahongir Qulijonov va Shavkat Azimov payg ’ambarning nabirasi tug‘ilgan kunini nishonlab turganida qo‘lga olingan:

    — Biz shialarda Bibi Zaynab ehtirom qilinadi. 2 февраль Биби Зайнаб я’ни пайг’амбаримиз набиралариннинг туг’илган кунига то’г’ри келди. Оша куни то ‘планиб зиёфат килмокчи бо’лганида Джахонгир ва Шавкатни олиб кетишди.216-модда (Джамоат бирлашмалари йоки диний ташкилотларни qonunga xilof ravishda tuzish) боьича айб юкланди дейди сухбатдош.

    Shialarga nisbatan adolatsizlik qilinyaptimi?

    Suhbatdoshlarning iddao qilishicha, Buxoroda shia mazhabida ibodat qilayotganlarga nisbatan adolatsiz munosabat mavjud.

    Исми aytilmasligi sharti билэн овози efirga uzatilishiga Rozi bo’lgan buxorolik Аёл Nega Ashur oyida Karbalo ziëratiga borganlar MXX tarafidan so’roq-savol qilinadiyu Ka’baga borganlar alohida ehtirom qilib kutib olinadi, DEYA savol qo’ydi.

    O‘zbekistonning eng yangi tarixida shialar bilan bog‘liq bitta sud jarayoni haqida Ozodlik yozgan edi.

    2013 йили «Узбекистон-Эрон» доэстлик джамиятин Самарканд боалими йетакчиси Равшан Гуломов шиа йоналишини тарг’иб этгани учун 5 йил камок джазосига махкум этилган эди.

    Шунингдек, о’ша йили Самарканддаги бир неча масджидда шиаликни тарг’иб килайотгани хакида узбекистон телеканали «фош килувчи» рухдаги ко’рсатувни йойинлаган эди.

    Buxorodagi shia masjidi imomi Ibrohim Habibov esa «диний рахбарлар ва оддий ахолининг шиаларга муносабати самимий ва иджобий» эканлигини этироф этди.

    Ibrohim Habibovga ko‘ra, O‘zbekistonning Samarand va Buxoro viloyatlarida shia mazhabidagi bir necha ming musulmon istiqomat qiladi.

    Baʼzi davlat organlarining faoliyati takomillashtirilishi munosabati bilan Oʻzbekiston Respublikasining ayrim qonun hujjatlariga oʻzgartish va qoʻshimchalar kiritish toʻgʻrisida — Qoraqolpog’istoni 9borot

    Qonunchilik palatasi tomonidan 2018 год 30 ноября

    кабуль цилинган

    сенат томонидан 2018 год 13 декабря

    maʼqullangan

    1-мод. Oʻzbekiston Respublikasining 1992 ил 9 декабря qabul qilingan «Prokuratura toʻgʻrisida» gi 746 – XII-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasining 2001 yil 29 августа, с. 9–10, 168-модда; 2003 год, № 5, 67-модда; 2005 год, № 1, 18-модда; Узбекский регион Республики Олий Мажлиси Палаталарининг Ахборотномаси, 2007 год, № 6, 249-модда; 2008 год, № 9 , 487-modda, № 12, 636-modda; 2011 год, № 4, 101-modda; 2012 год, № 9/2, 244-modda; 2015 год, № 8, 310-modda; 2016 год, № 9, 276-modda; 2017 год, № 3, 47-modda, № 6, 300-modda, № 9, 510-modda, № 10, 605-modda; 2018 год, № 4, 218-modda, № 7, 431- modda) 54-moddasi «республика бюджети» дэган со`злардан кейин «хамда прокуратура органларинг бюджетдан ташкари джамг`армалари» дэган со`злар билан то`лдирилсин.

    2-мод. Oʻzbekiston Respublikasining 1993 yil 2 senyabrda qabul qilingan “Mahalliy davlat hokimiyati toʻgʻrisida” gi 913 – XII-sonli Qonuniga. № 9, 241-modda; 1999 год, № 1, 20-modda; 2005 год, № 1, 18-modda; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2005 год, № 12, 418-modda; 2007 год, № 4, 163-modda, № 9, 420-modda; 2008 год, № 12, 640-modda; 2013 год, № 12, 350-modda; 2014 год, № 4, 86-modda, № 5, 130-modda; 2015 год , № 6, 228-modda; 2017 год, № 6, 300-modda, № 8, 383-modda, № 9, 510-modda,

    № 12, 772-modda; 2018 год, № 7, 431-modda) quyidagi qoʻshimchalar va oʻzgartish kiritilsin:

    1) 24-модификация биринчи qismi :

    quyidagi mazmundagi oʻn beshinchi xatboshi bilan toʻldirilsin:

    «тегишинча худудий адлия бошкармалари ва туманлар (шахарлар) адлия боълимлари бошликарининг аксборотини эшитиш»;

    на бешинчи на йеттинчи хатбошилари тегишинча на олтинчи на саккизинчи хатбошилар деб хисоблансин;

    2) quyidagi mazmundagi 25 3 -modda bilan toʻldirilsin:

    « 25 3 -modda. Халк депутатлари Кенгаши томонидан тегишинча

    худудий адлия бошкармалари ва туманлар

    (шахарлар) адлия боълимлари бошликарининг

    аксбортини ешитиш

    Худудий адлия бошкармаларининг бошликлари хар ярим йиллик якунлари бо’йича тегишинча халк депутатлари вилятлар ва Тошкент шахар Кенгашларига джойлардаги норма иджодкорлиги фаолияти акхади хамда хуквакинин хадьоджотини хадиэтиал амборьот хамда хуквакинин.

    Худудий адлия бошкармаси бошлигъининг аксборотини эшитиш якунлари бойича тегишли халк депутатлари Кенгашининг карори кабул гилиниб, карор узбекистон Республики Адлия вазирлигийга юборилади.

    Туманлар (шахарлар) адлия бо’лимларининг бошликлари хар чоракда халк депутатлари туман (шахар) Кенгашларига туман (шахар) дараджасидаги давлат органлари ва ташкилотларининг норма иджодкорлиги фаолияти хамдайотларин амборьотри амбортиал хамда хукукайнинг.

    Туман (шахар) адлия бо’лими бошлиг’ининг аксборотини эшитиш якунлари бойича тегишли халк депутатлари Кенгашининг карори кабул гилиниб, карор худудий адлия бошкармасига юборилади ».

    3-мод. Узбекистон Respublikasining 1994 YIL 22 sentyabrda Кабул qilingan 2015-XII-sonli Qonuni билэн tasdiqlangan Узбекистон Respublikasining Ma’muriy javobgarlik to’g’risidagi kodeksi (Узбекистон Республикаси Олий Kengashining Axborotnomasi, 1995 YIL, № 3, 6-MODDA; Узбекистон Республикаси Олий Majlisining Axborotnomasi, 1995 YIL , № 9, 193-modda, № 12, 269-modda; 1996 год, № 5–6, 69-modda, № 9, 144-modda; 1997 год, № 2, 56-modda, № 4–5, 126 -modda, № 9, 241-modda; 1998 год, № 3, 38-modda, № 5–6, 102-modda, № 9, 181-modda; 1999 год, № 1, 20-modda, № 5, 124 -modda, № 9, 229-modda; 2000 yil, № 5–6, 153-modda, № 7–8, 217-modda; 2001 yil, № 1–2, 23-modda, № 9–10, 165, 182-moddalar; 2002 год, № 1, 20-modda, № 9, 165-modda; 2003 год, № 1, 8-modda, № 5, 67-modda, № 9–10, 149-modda; 2004 год, № 1–2, 18-модда, № 5, 90-модда, № 9, 171-модда; 2005 год, № 1, 18-модда; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatarining Axborotnomasi, 2005 год, № 9, 312-modda, № 12, 413, 417, 418-мес. ддалар; 2006 год, № 6, 261-модда, № 9, 498-модда, № 10, 536-модда, № 12, 656, 659-моддалар; 2007 год, № 4, 158, 159, 164, 165-моддалар, № 9, 416, 421-моддалар, № 12, 596, 604, 607-моддалар; 2008 год, № 4, 181, 189, 192-моддалар, № 9, 486, 488-моддалар, № 12, 640, 641-моддалар; 2009 год, № 1, 1-модда, № 9, 334, 335, 337-моддалар, № 10, 380-модда, № 12, 462, 468, 470, 472, 474-моддалар; 2010 год, № 5, 175, 179-моддалар, № 6, 231-моддалар, № 9, 335, 339, 341-моддалар, № 10, 380-моддалар, № 12, 468, 473, 474-моддалар; 2011 год, № 1, 1-моддалар, № 4, 104, 105-моддалар, № 9, 247, 252-моддалар, № 12/2, 365-моддалар; 2012 год, № 4, 108-модда, № 9/1, 242-модда, № 12, 336-модда; 2013 год, № 4, 98-модда, № 10, 263-модда; 2014 год, № 1, 2-модда, № 5, 130-модда, № 9, 244-модда, № 12, 341, 343-моддалар; 2015 год, № 6, 228-модда, № 8, 310, 312-моддалар, № 12, 452-модда; 2016 год, № 1, 2-модда, № 4, 125-модда, № 9, 276-модда, № 12, 383, 385-моддалар; 2017 год, № 4, 137-modda, № 6, 300-modda, № 9, 510-modda, № 10, 605-modda; 2018 йил, № 1, 1, 4-моддалар, № 4, 224-модда, № 7, 430, 431-моддалар, № 10, 673, 679-моддалар) 245 2 -моддасайн биринчи гисми куйидаги тахрирда байон этилсин:

    «Узбекистон Республикаси Adliya vazirligida Давлат ro’yxatidan o’tkazilmagan Норматив-huquqiy hujjatlar vazirliklar, Давлат ва qo’mitalari idoralarning mansabdor shaxslari tomonidan Amalga kiritilganligi aniqlanganda adliya Fakti organlarining mansabdor shaxslari ma’muriy huquqbuzarlik to’g’risida bayonnoma tuzadi».

    4-мод. Oʻzbekiston Respublikasining 1995 и 21 декабря qabul qilingan “Наслчилик то`грисида” gi 165 – I-sonli Qonuniga (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasda; ; 2003 год, № 5, 67-modda; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2018 yil, № 7, 431-modda) quyidagi oʻzgartishlar kiritilsin:

    1) 15-модданинг иккинчи гисмидаги «Кишлок ва сув хо’джалиги вазирлиги» дэган соъзлар «Кишлок хо’джалиги вазирлиги» дэган соъзлар билан алмаштирилсин;

    2) 18-модданинг биринчи хатбошисидаги «Кишлок xoʻjalik fanlari akademiyasi» деган созлар чикариб ташлансин.

    5-мод. Узбекистон Respublikasining 1996 YIL 30 avgustda Кабул qilingan «Seleksiya yutuqlari to’g’risida» ГИ 270-I-sonli Qonuni (Узбекистон Respublikasining 2002 YIL 29 avgustda Кабул qilingan 395-II-sonli Qonuni tahririda) (Узбекистон Республикаси Oliy Majlisining Axborotnomasi, 2002 YIL, № 9, 156-modda; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2011 год, № 12/2, 364-модда; 2017 год, № 9, 510-модда; 2018 год, № 7, 431-модда) 4-моддасайнинг uchinchi qismidagi «Кишлки xo’jalik ekinlari navlarini sinash Давлат komissiyasi» Дегана so’zlar «Узбекистон Республикасьте Кишлки xo’jaligi vazirligi huzuridagi Кишлки xo’jalik ekinlari navlarini sinash маркази» Деганы so’zlar билан almashtirilsin.

    6-мод. Oʻzbekiston Respublikasining 1997 yil 29 августа qabul qilingan «Davlat soliq xizmati toʻgʻrisida» gi 474 – I-sonli Qonuni (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi; -modda; 1999 год, № 9, 229-modda; 2000 год, № 7–8, 217-modda; 2001 год, № 5, 89-modda, № 9–10, 182-modda; 2003 год, № 1, 8-modda, № 5, 67-modda; 2004 yil, № 9, 171-modda; 2005 yil, № 1, 18-modda; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatarining Axborotnomasi, 2005 yil, № 5, 152-modda, № 9 , 312-modda, № 12, 415-modda; 2006 год, № 10, 536-modda; 2007 год, № 12, 608-modda; 2008 год, № 12, 640-modda; 2009 год, № 12, 474- modda; 2010 год, № 9, 336-modda; 2012 год, № 4, 105-modda; 2014 год, № 9, 244-modda; 2015 год, № 12, 452-modda; 2016 год, № 12, 385- modda; 2017 год, № 6, 300-modda, № 12, 773-modda; 2018 год, № 1, 1, 4-moddalar)

    4-moddasiga quyidagi oʻzgartishlar kiritilsin:

    он учинчи хатбоши чикариб ташлансин;

    на тортинчи ва на бешинчи хатбошилар тегишинча на учинчи

    va on toʻrtinchi xatboshilar deb hisoblansin.

    7-мод. Узбекистон Respublikasining +1997 YIL 26 dekabrda Кабул qilingan «O’simlik dunyosini muhofaza qilish ва undan foydalanish to’g’risida» ги 543-I-sonli Qonuniga (Узбекистон Respublikasining 2016 YIL 21 sentyabrda Кабул qilingan O’RQ-409-sonli Qonuni tahririda) (Узбекистон Республикаси Олий Маджлиси palatalarining Axborotnomasi, 2016 год, № 9, 274-modda; 2017 год, № 9, 510-modda; 2018 год, № 1, 4-modda) quyidagi oʻzgartishlar kiritilsin:

    1) 8-moddaning matnidagi «Узбекистон Республикаси Кишлок ва сув xo’jaligi vazirligi» Деган so’zlar «Узбекистон Республикаси O’rmon xo’jaligi Давлат qo’mitasi» Деган so’zlar билан almashtirilsin;

    2) 11-модификация :

    номидаги «Oʻzbekiston Respublikasi Qishloq va suv xoʻjaligi vazirligining» degan soʻzlar «Oʻzbekiston Respublikasi Oʻrmon xoʻjaligi davlat qoʻzashrʻganitasining» degan

    Биринчите qismining Биринчите xatboshisidagi в ikkinchi qismidagi «Узбекистон Республикасьте Кишлки в сув xo’jaligi vazirligi» Дегано so’zlar «Узбекистон Республикаси O’rmon xo’jaligi Давлат qo’mitasi» Дегано so’zlar билан almashtirilsin;

    3) 21-модданинг иккинчи гисмидаги «Oʻzbekiston Respublikasi Qishloq va suv xoʻjaligi vazirligi» дэган соъзлар «Oʻzbekiston Respublikasi Oʻrmon xojaliganmitasilarti rmon xoʻjaliganmitasilarti

    4) 24-модельный учинчи гисмидаги «Узбекистон Республикаси кишлок ва сув хо’джалиги вазирлиги» дэган соъзлар «Узбекистон Республикаси Ормон хо’джалиган алмази лар дэган хо’джалиган дэзавлат»;

    5) 41-модданинг иккинчи гисмидаги «Oʻzbekiston Respublikasi Qishloq va suv xoʻjaligi vazirligi» дэган соъзлар «Oʻzbekiston Respublikasi Oʻrmon xojaliganmitashilarti rmon xojaliganmitashi»

    6) 42-moddaning matnidagi «Узбекистон Республикасьте Кишлки в сув xo’jaligi vazirligining» Деганы so’zlar «Узбекистон Республикаси O’rmon xo’jaligi Давлат qo’mitasining» Дегано so’zlar билан almashtirilsin;

    7) 45-MODDA Биринчи qismining uchinchi xatboshisidagi «Узбекистон Республикаси Кишлок ва сув xo’jaligi vazirligi» Деган so’zlar «Узбекистон Республикаси O’rmon xo’jaligi Давлат qo’mitasi» Деган so’zlar билан almashtirilsin.

    8-мод. Узбекистон Respublikasining +1997 YIL 26 dekabrda Кабул qilingan «Hayvonot dunyosini muhofaza qilish ва undan foydalanish to’g’risida» ги 545-I-sonli Qonuniga (Узбекистон Respublikasining 2016 YIL 19 sentyabrda Кабул qilingan O’RQ-408-sonli Qonuni tahririda) (Узбекистон Республикаси Олий Маджлиси palatalarining Axborotnomasi, 2016 год, № 9, 273-modda; 2017 год, № 9, 510-modda; 2018 год, № 4, 224-modda) quyidagi oʻzgartishlar kiritilsin:

    1) 8-ми модданинг матнидаги «Oʻzbekiston Respublikasi Qishloq

    ва внедорожник xoʻjaligi vazirligi »degan soʻzlar« Oʻzbekiston Respublikasi Oʻrmon xoʻjaligi davlat qoʻmitasi »degan soʻzlar bilan almashtirilsin;

    2) 11-модификация :

    номидаги «Oʻzbekiston Respublikasi Qishloq va suv xoʻjaligi vazirligining» degan soʻzlar «Oʻzbekiston Respublikasi Oʻrmon xoʻjaligi davlat qoʻzashrʻganitasining» degan

    Биринчите qismining Биринчите xatboshisidagi в ikkinchi qismidagi «Узбекистон Республикасьте Кишлки в сув xo’jaligi vazirligi» Дегано so’zlar «Узбекистон Республикаси O’rmon xo’jaligi Давлат qo’mitasi» Дегано so’zlar билан almashtirilsin;

    3) 18-moddaning matnidagi «Узбекистон Республикасьте Кишлки в сув xo’jaligi vazirligi» Деганы so’zlar «Узбекистон Республикаси O’rmon xo’jaligi Давлат qo’mitasi» Дегано so’zlar билан almashtirilsin;

    4) 22-х модданинг учинчи гисмидаги «Узбекистон Республикаси кишлок ва сув хо`жалиги вазирлиги» дэган созлар «Узбекистон Республикасы Ормон хоълмитаси дэган дэзжалиган дэзавлат».

    9-мод. Oʻzbekiston Respublikasining 1998 yil 30 aprelda qabul qilingan 598 – I-sonli Qonuni bilan tasdiqlangan Oʻzbekiston Respublikasining Ер кодексига (Oʻzbekiston Respublikasi Yer kodeksiga ; 149-модда; 2004 год, № 5, 90-модда; 2005 год, № 1, 18-модда; Узбекистан Республика Олий Мажлиси Палаталарининг Ахборотномаси, 2007 год, № 12, 608-модда; 2009 год, № 1, 1-модда , № 12, 472-modda; 2011 год, № 1, 1-modda; 2014 год, № 1, 2-modda, № 9, 244-modda; 2015 год, № 8, 312-modda; 2017 год, № 9 , 510-modda; 2018 год, № 1, 1-modda, № 4, 224-modda, № 7, 432-modda) quyidagi oʻzgartishlar kiritilsin:

    1) 34-модданинг биринчи гисмидаги «кишлок ва сув хо’джалиги» деган со`злар «кишлок хо’джалиги, сув хо’джалиги» деган со`злар билан алмаштирилсин;

    2) 44-модданинг иккинчи гисмидаги «Кишлок ва сув хо`джалиги» деган со`злар «Сув хо`джалиги» деган со`злар билан алмаштирилсин.

    10-мод. Узбекистон Respublikasining 1998 YIL 29 avgustda Кабул qilingan «Xo’jalik yurituvchi subyektlar faoliyatining shartnomaviy-huquqiy BAZASI to’g’risida» ГИ 670-I-sonli Qonuni (Узбекистон Республикаси Oliy Majlisining Axborotnomasi, 1998 YIL, № 9, 170-MODDA; Узбекистон Республикаси Oliy Маджлиси palatalarining Axborotnomasi, 2007 год, № 8, 367-modda; 2011 год, № 12/2, 363-modda; 2014 год, № 5, 130-modda; 2015 год, № 8, 312-modda; 2017 год, № 9 , 510-modda; 2018 yil, № 1, 5-modda) 23-moddasining ikkinchi qismi chiqarib tashlansin.

    11-мод. Oʻzbekiston Respublikasining 1998 и 24 декабря qabul qilingan 713 – I-sonli Qonuni bilan tasdiqlangan Oʻzbekiston Respublikasining Uy-joy кодекси (Oʻzbekiston Respublikasining Uy-joy kodeksi (Oʻzbekiston Respublikasining Uy-joy кодекси ; modda; 2004 год, № 5, 90-modda; Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2006 год, № 6, 260-modda; 2007 год, № 1, 3-modda, № 4, 156-modda; 2008 год, № 12, 640-modda; 2009 год, № 12, 470-modda; 2011 год, № 12/2, 365-modda; 2013 год, № 10, 263-modda; 2014 год, № 1, 2-modda; 2015 год , № 8, 312-modda; 2016 год, № 4, 125-modda; 2018 год, № 1, 1-modda, № 10, 673, 676-moddalar)

    133-moddasiga quyidagi qoʻshimcha va oʻzgartish kiritilsin:

    куйдаги мазмундаги учинчи гисм билан то’лдирилсин:

    «иу-радость obyektining манзили bo’yicha doimiy прописка qilingan voyaga yetgan jismoniy shaxslar ELEKTR ta’minoti, газовый ta’minoti, сув ta’minoti ва suvni chiqarib yuborish (kanalizatsiya) xizmatlari ko’rsatilganligi учун Haq to’lash bo’yicha majburiyatlar yuzasidan qonun hujjatlariga ва Kommunal xizmatlarni yetkazib beruvchi (bajaruvchi) korxonalar билэн тузилган шартномаларга мувофик солидар джавобгар бо’лади »;

    учинчи ва то’ртинчи гисмлар тегишинча то’ртинчи ва бешинчи гисмлар деб хисоблансин.

    12-мод. Узбекистон Respublikasining 2000 YIL 14 dekabrda Кабул qilingan «Норматив-huquqiy hujjatlar to’g’risida» ги 160-II-sonli Qonuniga (Узбекистон Respublikasining 2012 YIL 24 dekabrda Кабул qilingan O’RQ-342-sonli Qonuni tahririda) (Узбекистон Республикаси Олий Маджлиси palatalarining Axborotnomasi, 2012 год, № 12, 333-мода; 2014 год, № 12, 343-мода; 2015 год, № 8, 310-мода; 2016 год, № 9, 276-мода; 2017 год, № 9, 510-мода; 2018 год, № 1, 1, 4-моддалар, № 4, 224-модда) quyidagi oʻzgartishlar va qoʻshimcha kiritilsin:

    1) 22-moddaning uchinchi va toʻrtinchi qismlari quyidagi tahrirda bayon etilsin:

    «Махаллий давлат хокимияти органлари qarorlari loyihalarining huquqiy ekspertizasi tegishli adliya organlari tomonidan amalga oshiriladi.

    Узбекистон Республикаси Adliya vazirligi, Qoraqalpog’iston Республикаси Adliya vazirligi, viloyatlar ва Тошкент Шахар adliya boshqarmalari, tumanlar (shaharlar) adliya bo’limlari Норматив-huquqiy hujjatlar loyihalarining huquqiy ekspertizasi davomida mazkur loyihalarning ularda Давлат hokimiyati ва boshqaruvi organlari tizimida korrupsiya, boshqa huquqbuzarliklar sodir etilishi учун sharoit yaratadigan , шунингдек тадбиркорлик субьектлари учун асоссиз хараджатлар qilishga олиб келувчи ортикча маʼмурий чекловларни хамда бошка чекловларни джорий этадиган гойдалар ва нормальный бор-йо’клиджини хамгаляйантихлаш нахалайджини хамгаляйаклашантихлаш;

    2) 23-модификация :

    биринчи кисми «кабул кылувчи органга» дэган соъзлардан кейин «Узбекистан Республикаси Адлия вазирлигининг хукукий экспертиза якунлари бойича ксулосаси ва» деган созлар билсан тоган тозлар билсан;

    учинчи гисми куйидаги мазмундаги джумла билан то’лдирилсин:

    «Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasiga, Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti Administratsiyasiga kiritiladigan normativ-huquqiy hujjatlar loyihalari huquqiy ekspertiza yakunlari mahkamasiga».

    13-мод. Узбекистон Respublikasining 2003 YIL 29 avgustda qilingan Кабул «Узбекистон Республикаси Oliy Маджлиси Qonunchilik palatasining Reglamenti to’g’risida» ги 522-II-sonli Qonuni (Узбекистон Республикаси Oliy Majlisining Axborotnomasi, 2003 YIL, № 9-10, 136-MODDA; Узбекистон Республикаси Oliy Majlisi palatalarining Axborotnomasi, 2007 год, № 4, 163-modda, № 7, 326-modda; 2008 год, № 12, 637-modda; 2009 год, № 4, 136-modda; 2011 год, № 4, 101-modda ; 2013 год, № 4, 95-modda; 2014 год, № 4, 86-modda, № 5, 130-modda; 2015 год, № 12, 452-modda; 2016 год, № 9, 276-modda; 2017 год , № 6, 300-modda, № 9, 510-modda; 2018 год, № 1,4-modda, № 4, 224-modda, № 7, 431-modda) 7-moddasining uchinchi qismidagi «axborot va kommunikatsiya texnologiyalari »degan soʻzlar« инновация rivojlanish, axborot siyosati va axborot texnologiyalari »degan soʻzlar bilan almashtirilsin.

    14-мод. Oʻzbekiston Respublikasining 2003 yil 29 августа qabul qilingan “Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi Senatining Reglamenti toʻgʻrisida” gi 523 – II-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Oʻzbekiston Respubliik Respublikas, №137, редакция Oʻzbekiston Respublik Respublik, №137, №137, адрес: №137, редакция Oʻzbekiston Respublik Respublik, 9–13;. palatalarining Axborotnomasi, 2007 год, № 4, 163-мода; 2009 год, № 4, 136-мода; 2011 год, № 4, 101-мода; 2014 год, № 4, 86-мода; 2015 год, № 12, 452 -modda; 2016 год, № 9, 276-modda; 2017 год, № 6, 300-modda, № 9, 510-modda; 2018 год, № 1, 4-modda, № 7, 431-modda) 32 1 -moddasiga quyidagi qoʻshimcha va oʻzgartish kiritilsin:

    quyidagi mazmundagi toʻrtinchi qism bilan toʻldirilsin:

    «Сенат хар йили узбекистон Республики адлия вазирин давлат органлари ва ташкилотларининг норма иджодкорлиги фаолияти ва хукукни коуллаш амалийотининг холати то’грисидаги аксоротини масалитининг холати то’грисидаги аксоротини масалитас холдзакадакан судак» холдайа хрисидаги акборотини масалитас холдзакадаквакадагадакан холдэ

    toʻrtinchi oltinchi qismlar tegishincha beshinchi buttinchi qismlar deb hisoblansin.

    15-мод. Oʻzbekiston Respublikasining 2004 yil 3 dekabrda qabul qilingan “Muhofaza etiladigan tabiiy hududlar toʻgʻrisida” gi

    710 – II-сонлы Конунига (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 2005 г., № 1, 14-мода; Oʻzbekiston Respublikasi Олий Мажлиси palatalarining Axborotnomasi, 2014 г., № 9, 244000-й год, № 9, 244000 г.

    2017 год, № 9, 510-modda) quyidagi oʻzgartishlar kiritilsin:

    1) 17-модданинг олтинчи гисмидаги «кишлок ва сув хо’джалиги» деган со`злар «сув хо’джалиги» деган со`злар билан алмаштирилсин;

    2) 34-модданинг иккинчи гисмидаги «кишлок ва сув хо’джалиги» деган со’злар «кишлок хо’джалиги ва сув хо’джалиги» деган созлар билан алмаштирилсин;

    3) 40-модданинг бешинчи гисмидаги «кишлок ва сув хо’джалиги» дэган соъзлар «сув хо’джалиги» дэган со`злар билан алмаштирилсин;

    4) 41-модданинг тоъртинчи ва бешинчи гисмларидаги «кишлок

    ва внедорожник xoʻjaligi »degan soʻzlar« suv xoʻjaligi »degan soʻzlar bilan almashtirilsin.

    16-мод. Oʻzbekiston Respublikasining 2007 и 25 декабря qabul qilingan OʻRQ – 136-sonli Qonuni bilan tasdiqlangan Oʻzbekiston Respublikasining Soliq kodeksi (Oʻzbekiston Respublikasining-Soliq kodeksi (Oʻzbekiston Respublikasining-Soliq kodeksi (Oʻzbekiston Respublikasining-yilan tasdiqlangan), № 12, изд. ; 2009 год, № 9, 330, 331-моддалар, № 12, 470, 472, 473-моддалар; 2010 год, № 5, 178-моддалар, № 9, 334, 335, 336, 337-моддалар, № 10, 380-modda, № 12, 474-modda; 2011 год, № 1, 1-modda, № 9, 248-modda, № 12/2, 364, 365-moddalar; 2012 год, № 4, 106-modda, № 9/1, 238-modda, № 12, 334, 336-moddalar; 2013 год, № 10, 263-modda, № 12, 349-modda; 2014 год, № 1, 2-modda, № 9, 244-modda , № 12, 341, 343-moddalar; 2015 год, № 8, 312-modda, № 12, 452, 454-moddalar; 2016 год, № 4, 125-modda, № 9, 276-modda, № 12, 383 , 384, 385-moddalar; 2017 год, № 4, 137-modda, № 6, 300-modda, № 9, 510-modda, № 10, 605-modda, № 12, 772, 773-moddalar; 2018 год, № 1, 1, 4-моддалар, № 4, 224-моддалар, № 7, 431, 433-моддалар, № 10, 676- modda) 214-moddasining иккинчи гисмидаги «Дипломатик сервис хизмати» дэган со`злар «Дипломатик корпусга хизмат ко`рсатиш бюроси» дэган со`злар билан алмаштирилсин.

    17-мод. Oʻzbekiston Respublikasining 2010 yil 15 iyunda qabul qilingan “Arxiv ishi toʻgʻrisida” gi OʻRQ – 252-sonli Qonuniga (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi-Majlisi-majlisi palatalarining № 4, 2010, мод. ) quyidagi oʻzgartishlar kiritilsin:

    1) 7-modda birinchi qismining :

    oʻn birinchi xatboshisi chiqarib tashlansin;

    он иккинчи хатбошиси он биринчи хатбоши деб хисоблансин;

    2) 15-модданинг иккинчи гисмидаги «факат« Oʻzarxiv »агент лигининга руксатига биноан» деган со`злар «Oʻzarxiv» агентлиги олдиндан йозма шаклда хабардор килинган холда »дэган со`злар билан алмашрилс.

    18-мод. Oʻzbekiston Respublikasining 2012 yil 6 yanvarda qabul qilingan «Raqobat toʻgʻrisida» gi OʻRQ – 319-sonli Qonuniga (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlisi-majlisi-majlisi-palatalarining, № 1, 2012, мод. 2014 год, № 1, 2-мода; 2015 год, № 8, 312-мода; 2017 год, № 4, 137-мода; 2018 год, № 1,

    4-modda, № 7, 431-modda) quyidagi oʻzgartishlar kiritilsin:

    1) 21-modda birinchi qismining buttinchi xatboshisidagi

    «ва ярима солиш» дэган созлар чикариб ташлансин;

    2) 29-модданинг учинчи гисмидаги «монополияга карши орган» деган со`злар «тегишли судлар» дэган со`злар билан алмаштирилсин.

    19-мод. Узбекистон Respublikasining 2012 YIL 10 sentyabrda qilingan O’RQ Кабул-330-sonli Qonuni билэн tasdiqlangan Узбекистон Respublikasining Tashqi siyosiy faoliyati konsepsiyasi (Узбекистон Республикаси Олий Маджлиси palatalarining Axborotnomasi, 2012 YIL, № 9/1, 239-MODDA) II bo’limi to’qqizinchi xatboshisining о`збекча матнидаги «Харбий доктринага» дэган со`злар «Мудофаа доктринасига» дэган со`злар билан алмаштирилсин.

    20-мод. Oʻzbekiston Respublikasining 2013 yil 26 декабря qabul qilingan OʻRQ – 360-sonli Qonuni bilan tasdiqlangan Oʻzbekiston Respublikasining Byudjet kodeksiga , » , 244-modda; 2015 год, № 12, 452-modda; 2016 год, № 12, 383, 385-moddalar; 2017 год, № 6, 300-modda; 2018 год, № 1, 1, 4-moddalar,

    № 7, 431, 433-moddalar) quyidagi oʻzgartishlar va qoʻshimcha kiritilsin:

    1) 70-modda birinchi qismi 3-bandining иккинчи xatboshisi quyidagi tahrirda bayon etilsin:

    «agrosanoat majmui в oziq-ovqat xavfsizligi ta’minlanishi sohasidagi nazorat organlarining республика xarajatlari, сув в o’rmon xo’jaligi xarajatlari, Кишлки xo’jaligi ekinlari zararkunandalariga kurashish muassasalarining Каршинского xizmatlariga ва ularni saqlab turishga Haq to’lash xarajatlari»;

    2) 102-moddaning uchinchi qismi quyidagi tahrirda bayon etilsin:

    «Узбекистон Respublikasining xorijdagi хар бир diplomatik vakolatxonasi ва konsullik muassasasi bo’yicha xarajatlar smetalari Узбекистон Respublikasining xorijdagi diplomatik vakolatxonalari ва konsullik muassasalarining Узбекистон Республикаси Moliya vazirligi билэн kelishilgan yillik jamlanma xarajatlar smetalari asosida xorijiy ва Milliy valyutada tuziladi»;

    3) 103 мод :

    uchinchi qismi quyidagi tahrirda bayon etilsin:

    «Узбекистон Respublikasining xorijdagi diplomatik vakolatxonalari ва konsullik muassasalarining yillik jamlanma xarajatlar smetasi Узбекистон Республикаси tashqi ishlar Р. Вазири tomonidan Узбекистон Республикаси Moliya vazirligi билэн kelishilgan Holda joriy yilning 1 fevraliga Кадар tasdiqlanadi»;

    quyidagi mazmundagi toʻrtinchi qism bilan toʻldirilsin:

    «Узбекистон Республикасининг хоридждаги дипломатик ваколатхоналари ва консуллик муассасаларининг хараджатлар сметалари узбекистон республикаси ташки ишлар вазири томонидан джорий йилнинг 15 февраля»;

    toʻrtinchi va beshinchi qismlari tegishincha beshinchi va oltinchi qismlar deb hisoblansin.

    21-мод. Oʻzbekiston Respublikasining 2013 yil 27 декабря qabul qilingan «Ekologik nazorat toʻgʻrisida» gi OʻRQ – 363-sonli Qonuni (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majilda, № 5, 2013, № 5102-mod, мод. ; 2018 YIL, № 1, 4-MODDA) 11-moddasining Биринчи qismidagi ва to’rtinchi qismining oltinchi xatboshisidagi «Узбекистон Республикаси Кишлок ва сув xo’jaligi vazirligi» Деган so’zlar «Узбекистон Республикаси Сув xo’jaligi vazirligi» Деган so’zlar билэн almashtirilsin.

    22-мод. Oʻzbekiston Respublikasining 2016 yil 11 aprelda qabul qilingan “Parlament nazorati toʻgʻrisida” gi OʻRQ – 403-sonli Qonunining (Oʻzbekiston Respublikasi Oliy Majlomas, № 300-yy mod. ; 2018 год, № 1, 4-модда, № 4, 224-модда) 10-моддаси :

    куйидаги мазмундаги бешинчи гисм билан то’лдирилсин:

    «Сенат хар йили узбекистон Республики адлия вазирин давлат органлари ва ташкилотларининг норма иджодкорлиги фаолияти ва хукукни коуллаш амалийотининг холати то’грисидаги аксоротини масалитининг холати то’грисидаги аксоротини масалитас холдзакадакан судак» холдайа хрисидаги акборотини масалитас холдзакадаквакадагадакан холдэ

    beshinchi buttinchi qismlari tegishincha oltinchi sakkizinchi qismlar deb hisoblansin.

    23-мод. Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi:

    hukumat qarorlarini ushbu Qonunga muvofiqlashtirsin;

    давлат бошкаруви органлари ушбу Конунга зид болган о’з норматив-хукукий худжатларини кайта коъриб чикишлари ва бекор qilishlarini taʼminlasin;

    ushbu Qonunning ijrosini, ijrochilarga butkazilishini hamda mohiyati va ahamiyati aholi oʻrtasida tushuntirilishini taʼminlasin.

Следующая запись

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *